Рафаел Карелин

Пра­зник Ва­ве­де­де­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це нас по струк­ту­ри под­се­ћа на ски­цу пала­те са мно­го спра­то­ва. Ис­то­ри­јска осно­ва пра­зни­ка је по­све­ће­ње Дје­ве Ма­ри­је Бо­гу по за­ве­ту ње­них ро­ди­те­ља Јо­а­ки­ма и Ане. Сим­во­лич­ки и ду­хов­ни смисао празни­ка су ми­сти­ка хра­ма, зна­чај хра­ма за хри­шћа­ни­на, по­све­ћивање чо­ве­ко­ве душе Бо­гу и циљ и сми­сао пра­во­слав­ног мо­на­штва.

Ка­д је Дје­ва Ма­ри­ја на­пу­ни­ла три го­ди­не, ро­ди­те­љи су се с њом, у прат­њи многоброј­не ро­дбине, пе­шке упу­ти­ли из На­за­ре­та у Је­ру­са­лим. Светом Граду су се приближили у освит тре­ће­г да­на. Пред њима је била чу­де­сна сли­ка – Храм на вр­ху го­ре Мо­ри­ја ли­чио је на ла­ђу ко­ја је ста­ја­ла у при­ста­ни­шту са ра­за­пе­тим снежнобелим је­дри­ма. Чи­ни­ло се да је спре­ман да се по­диг­не увис и за­пло­ви по азур­ном небеском оке­а­ну. Зра­ци из­ла­зе­ћег сун­ца, ко­ји су се од­би­ја­ли о злат­не иглице на крову Хра­ма и снажно бли­ста­ли, обавијали су Храм про­зрач­ним обла­ком све­тло­сти ко­ји се пре­ли­вао и си­јао као ним­бус. Иначе, кров Хра­ма је био пре­кри­вен оштрим злат­ним игла­ма да не би пти­це сле­та­ле на ње­га (Јо­сиф Фла­ви­је, „Ју­деј­ска истори­ја“).

Опширније...

Свети Јован Шангајски

Цео живот Светог Јована Претече, од његових првих дана, био је у потпуности посвећен Ономе, Који је дошао после њега. У дане масакра новорођенчади у Витлејему, оне је такође био тражен од Ирода, али је његова мајка Јелисавета побегла са њим у пустињу, де се упокојила након четрдесет дана. У исто време, његов Отац Захарија био је убијен од Иродових слугу, у Храму.

Пустиња је одгајила Јована, и он је остао тамо у тишини, тридесет година, док Реч Божија није дошла до њега, заповедајући му да проповеда покајање и да позива људе да припреме пут Господњи (Лука 3:2).

Након пола године од почетка његове проповеди, припремајући Јевреје да очекују брзи долазак Спаситеља и окружен ученицима, од којих су већина постали ученици Христови, Јован Крститељ је крстио Христа. Тајна Свете Тројице му је онда била откривена. Говорећи онима око њега, да је Јагње Божије, Које узима на себе грехе света присутно, Јован је постепено се нашао у сенци и сви су почели да лседе новог Учитеља.

Међутим, Јован је уместо да тугује, почео да се радује. Када су га његови посебно посвећени ученици питали о његовом мањку бриге за његову опадајућу славу, одговорио је речима, које јасно описују његову личност:

Опширније...