Реч пастира
Протођакон Зоран Андрић
Свети Кирил Александријски - Ризница о Светој и Једносуштној Тројици
Светитељ Кирил Александријски (376–444) - грч: Κύριλλος Α΄ Αλεξανδρείας - један је од најзначајнијих и Отаца и учитеља Цркве, угледни богослов, полемичар и егзегета и писац многобројних књига. Овај Светитељ је био Архиепископ у Александрији, ревносни бранилац хришћанства и кључна личност у борби Цркве Христове против несторијевске јереси. Кирил Александријски оставио је за собом много списа догматског, полемичког, егзегетског и апологетског карактера.
Познат је његов догматски рад „Ризница ο Светој и Јединосуштној Тројици“ који је управо у Птерограду први пут објављен у руском преводу - Святитель Кирилл Александрийский „Книга сокровищ о Святой и Единосущной Троице“, Издательство Олега Абышко, Санкт-Петербург, 2014. Егзегетски списи које је писао, претежно су алегоријска тумачења Светога Писма, а апологетски списи директно су уперени против цара Јулијана Апостате (Отпадника) и сиријских Епископа.
Протојереј Бранислав Јелић
Напомена: Поштоваани читаоци, Вашој пажњи нудимо изузетан текст протојереја Бранислава Јелића, којим се разобличава дубоко антихришћанска позадина општесветског циркуса са корона вирусом...
♦ ♦ ♦
Осим психичких и економско-физичких последица, ковидно лудило ће имати и далекосежне духовне последице ако се што пре, као друштво и човечанство, не излечимо од њега
Предговор
Ако треба да страдамо, страдаћемо као јунаци и исповедници, а не као овце! Време је да се пресаберемо, и да видимо ко смо, и за кога смо! За Бога, или ђавола?! За истину, или лаж?! За љубав, или мржњу?! За правду, или неправду?! За ропство, или слободу?! За Христа, или антихриста?! Од нашег одговора овде зависи и зависиће и наша земаљска будућност, и наша вечност!
1. Ковид – помрачење ума и савести
Неописива гадост шири се планетом, назовимо је ковид преваром, и ковид хистеријом. То је веровање у вирус који не постоји, бар не на начин на који нам се представља, као и у начин преношења на који се не преноси, као и у прецењену опасност коју он са собом носи! То је веровање у страх, болест, смрт; веровање у све и свашта, свима и свакоме, сем у Бога и реч Божију!
Ковидитис је демонска обмана широких размера, у којој учествују државе, владе, здравствени системи, војска и полиција! Иако статистике кажу да се од тога, нечега, уз сва наштимавања, умире мање него од грипа, у циљу „заштите“ се разара светска економија, и припрема: плански, намерно, економска криза невиђених размера, а затим, како то обично бива, и ратови и револуције! Малтретирају се грађани широм света, ускраћују се људска права и слободе, врши се друштвени инжењеринг широких размера, мења се друштвена парадигма, а многи људи у томе здушно учествују, неки из страха, а неки из интереса!
Све у свему, ковидитис није само болест, нити епидемија, него глобална сатанска завера, коју треба разобличити, и са којом треба престати!
Свети Николај Србски
Утуци правду у ступи, сагори је огњем, развеј је на четири ветра, па лези да спаваш. Кад се пробудиш, а оно гле, унаокруг тебе правда узрасла и уздигла се као претећа гора.
У историји српскога народа два човека сликају се, као свети Јован Крститељ, са две главе: са једном на рамену и другом у руци. То су два света владара мученика: краљ Владимир и кнез Лазар. Обојица су посечени, и обојица су до дан данас остали живи. Управо то и означавају две главе, са којима их слике представљају. Посечена глава у руци означава њихову телесну, мученичку смрт, а здрава глава на рамену означава бесмртност душе њихове. Цар Ирод је посекао главу Јована Крститеља, али није могао посећи живот његов. Кад год је злочинац ударио смртоносним ножем по праведнику, увек су извршена два злочина истовремено: убиство и самоубиство. Једним и истим ударцем злочинац је убијао тело праведнику и душу самоме себи. Од овога правила нема изузетка, али може бити лека. Јер понекад је злочинац горким покајањем успевао да поврати и оживи душу своју, и понекад је Бог прослављао уз душу и тело праведника на тај начин, што је давао силу убијеном телу не само да не иструли и не претвори се у пепео него чак да буде од целебне .помоћи живим људима.
