Реч пастира
Епископ Сергије
Слава Богу, епископ Јоаникије је на слободи, проусташки режим у Црној Гори се није усудио да проверава праг трпљења србског народа у Црној Гори. Са сајта Бихаћко-Петробачке епархије преносимо братско писмо епископа Сергија свом утамниченом сабрату, епископу Јоаникију...
♦ ♦ ♦
Утамничени брате,
Нема тог полицијског мрака који може затамнити светост Светог Василија, нити има тог зла које ће прекрити темеље истинске Црне Горе. Да је то тако свједочиш и сам, неправедно заточен вољом подгоричког дахије, чији послушници, за шаку сребрењака, себе стављају у улогу Јуде, не марећи о себи и своме потомству.
Иако утамничен, слободнији си од свих оних који су те затворили, а браћа која су те бранила и која ће те одбранити, нису ништа друго до војска Светог Василија, истински насљедници оних часних предака који су гинули на Мојковцу и Грахову, бранећи само оно без чега би изгубили себе.
Ми, твоја браћа у архијерејству, али и твоја многобројна духовна дјеца, пријатељи и поштоваоци, са зебњом пратимо сва дешавања у вези твогa заточења, вјерујући и надајући се да ћеш што прије слободан угледати сунце слободе, те да ће та слобода обасјати ону већинску Црну Гору која слиједи тебе и нашег митрополита Амфилохија.
Свети Николај Србски
Свети Василије, Божји Угодниче
И од сваке муке чудни целебниче.
Силом Христа свога Ког возљуби много,
Најтеже болнике ти си лечит мого,
То и сада можеш сваком ко те штује
И у живог Бога ко тврдо верује.
Не престај помагат славо српског рода
Не престај за грешне молити Господа.
Презвитер Оливер Суботић
Напомена: Поштовани читаоци, као што знате, пре неколико година се, на запрепашћење многих, испоставило да и међу прфесорима Богословског факултета у Београду постоји одређен број присталица теорије мајмунологије Чарлса Дарвина. Вашој пажњи нудимо текст оца Оливера Суботића који на прави начин демонстрира снагу поуке светог владике Николаја - када критикујете, да вам речи буду благе, а аргументи јаки...
***
Суштинска тема о којој данас треба да разговарамо није толико конкретан богословски спор који се тиче једне научне теорије, већ однос ума и разума у православном предању
Када ме је претпрошле године један свештеник обавестио о покретању иницијативе више десетина академских грађана Србије који траже да се Дарвинова теорија еволуције живота у школама убудуће изучава са критичким предзнаком, одмах сам даo свој потпис за ту петицију. Допала ми се њена основна идеја: да се у наставном процесу јасно наведу и слабости наведене теорије, као и да се деца упознају са чињеницом да постоје и другачија гледишта о свету и човеку. Потпис сам, у то време, дао у знак подршке афирмацији критичког мишљења у српском образовном систему, с обзиром да би развијање таквог мишљења требало да буде једна од његових основних одлика. Са друге стране, предавати деци било коју научну теорију као непорециви аксиом – управо онако како се у пракси данас предаје Дарвинова теорија еволуције у нашим школама – не само да није исправно, него је и опасно, будући да шаље поруку да је критика непожељна у неким темама.
