Реч пастира
СВЕШТЕНИК БЛАГОЈЕ КАТИЋ
Поштовани докторе Кон, када кандидат за свештеника по благослову свог епископа приступи светој тајни свештенства,он између осталог даје завет(заклетву) пред рукоположење. У заклетви се између осталог каже: „Заклињем се да ћу грешнике поправљати и умудривати духом благости и чувати их саблажњивог духа овога света, који руши свету веру и побожност, а ућуткивати оне који хуле на Бога“. Вођен оним што сам се на рукуположењу заклео Богу, хоћу да кажем следеће:
Питам Вас. докторе Предраже Кон, зашто Вас је „дубоко погодила молба Синода СПЦ“ да бар за Васкрс ублажите мере како би народ могао да дође у храмове? Шта је ту нелогично? Јел можете да схватите да је свако позван да ради свој посао? Да ли је могуће да је испало да је Црква једини проблем и највећи извор заразе у Србији у време пандемије?
Да ли сте Ви свесни шта сте на конференцији за новинаре изјавили? Рекли сте да Црква на неки начин негира све оно што је досадашњи покушај да се спасе живот. Директно сте Цркву оптужили да хоће да саботира „струку“ и да уруши здравствени систем у Србији. Питам и Вас, а и целу Србију, постоји ли гора и тежа оптужба?
Поштовано Уредништво, Христос воскресе!
Шаљем вам кратак извештај поводом данашњег догађаја у селу Бубушинцу, општина Пожаревац.
Данас, на Први дан Васкрса, полицијске снаге из града Пожаревца привеле су моју духовну децу, њих петнаестак, код судије за прекршаје, због тога шту су нарушили полицијски час (време када је забрањено кретање) доласком на Васкршње јутрење и Свету Литургију код нас, у манастир Рукумију. Они су кажњени минималном казном, запрећеном за тај прекршај, у износу од 50.000 хиљада динара (и словима: педесет хиљада динара).
А шта је ко од њих понео кући у својој души, он зна и Бог зна.
Са Христос воскресе поздрављам и створење Божије, режисера данашње демонстрације силе, привођења и кажњавања и предлажем му, овога Васкрса, оно што Свети Владика Николај предлаже своме српском народу:
1.пробуђење;2.покајање;3.очишћење кроз епитимију – православни начин живота;4.причешће.
Протопрезвитер Оливер Суботић
Доносимо текст пречасног презвитера др Оливера Суботића, пароха при храму светог Александра Невског у Београду и главног и одговорног уредника “Православног мисионара“, под насловом: Права Срба у Србији – кратак осврт поводом тренутне ситуације.
Пре нешто више од деценије, један пријатељ (тадашњи ђакон жичке епархије) ми је рекао да је дошло време да се оснује Удружење за заштиту права Срба у Србији. Знајући да је тај протођакон не само духован, већ и духовит човек, његову изјаву сам схватио као симпатичну досетку, помало у контексту ситуације кроз коју смо заједно прошли на пољу одбране права на електронску приватност у то време. Ових дана ми се, међутим, његова реченица непрестано враћа у сећање, због ситуације у којој су de facto и de jure угрожена права православних Срба у Србији, и то када је реч о централној тачки нашег духовног идентитета: Светој Литургији.
