Реч пастира
Протојереј Александар Шаргунов
Напомена уредника: Поштовани читаоци, на сајту "Фонд стратешке културе", крајем 2017. године угашеном вољом моћника овог света, током деценијског бивствовања публиковано је мноштво бисерних текстова. Ваш покорни слуга је за десетак година рада тог руско-србског православно-патриотског ресурса превео много дивних текстова са руског језика. С времена на време, преносићемо део тог духовног блага који је ФСК нудио својим читаоцима. Један део контента ФСК, неколико последњих година рада, сада је доступан на сајту "Српски став". Данас Вашој пажњи препоручујемо душекористан текст протојереја Александра Шаргунова...
♦ ♦ ♦
Господ нам је дао таланте и подарио нам рад. Он не жели да нам буде досадно. Све што имамо, ми смо добили од Њега. Ми немамо ништа своје, што нама припада, осим греха.
У данашњем Јеванђељу је речено да Христос поступа као човек који је спремајући се у далеку земљу позвао своје слуге и предао им своје имање. Када се Христос вазнео на небо, Он је био сличан таквом човеку. Полазећи на пут, Он се побринуо да на време Своју Цркву снабде свим неопходним за време Свог одсуства. Христос јој је поверио све што има и једном је дао пет таланата, другом два, једноме један – свакоме према моћи његовој.
Свети Николај Србски
Горка смрт Христова жалац смрти ступи,
И одагна навек страх од смрти глупи.
Поврви за Христом јато мученика
У смрт — но без страха, и жалбе, и крика;
A многи c весељем у смрт полетеше,
Јер ангеле пред смрт и небо видеше.
Игњатије свети у Рим путоваше,
Живог Бога уз пут мољаше, мољаше —
Ко син што се моли своме родитељу,
Да га зверски зуби самељу, самељу!
Што Бога молио, Бог му даровао,
Ал самлевен светац, гле, жив је остао!
Жив и цео досад за трапезом неба
Хлеб умекшан муком рад Христовог — хлеба.
Игњатије свети Богоносац смели
Кроз векове храброст мученима дели.
Два мучења има, и два могу бити:
За правду, ил' грехе — то се не да скрити.
Мука је за грехе мука без надања,
A мука за правду — радост без јадања.
Ка' светлост кроз кишу што нашара дугу
Тако радост, кроз плач и кроз благу тугу,
По духовном небу Рај и Бога слика —
To и снажи душу светих мученика.
Свети Николај Србски
МАКАРИЈЕ СВЕТИ БЕШЕ У СВАКОМ ДОБРОМ ДЕЛУ ПРИМЕР ИНОЦИМА. Мисирац, један од млађих савременика Антонија Великог. Отац му био свештеник. Из послушности према родитељима ожени се, но жена му убрзо умре и он се удаљи у пустињу где проведе пуних шездесет година у труду и борби, унутрашњој и спољашњој, за царство небеско. Кад су га питали, зашто је толико сув и кад једе и кад не једе, он одговори: "Од страха Божијега".
Толико је успео очистити свој ум од злих помисли и срце своје од злих жеља да га је Бог обдарио обилатим даром чудотворства, тако да је и мртве из гроба васкрсавао. Његово смирење задивљавало је људе и демоне. Рече му једном демон: "Има само једно, у чему те ја не могу надвладати; то није пост, јер ја не једем никад ништа; то није ни бдење, јер ја не спавам никад". "Него шта је то?" упита га Макарије. "Твоје смирење", одговори демон. Своме ученику Пафнутију говорио је Макарије често: "Не осуђуј никога, и бићеш спасен". Живео је деведесет седам година. Пред смрт на девет дана јавили му се из онога света свети Антоније и свети Пахомије и навестили му да ће кроз девет дана умрети, што се и догоди. Још му се пред саму смрт јавио херувим који му је открио у визији блажени свет небески, похвалио труд и врлину његову и рекао му, да је послат да му узме душу у Царство небеско. Упокојио се 390. године.
