Архимандрит Јован Крестјанкин

ArhIoannKrestjankinОдломак из књиге „Основе породичног живота. Размишљања и савети архимандрита Јована (Крестјанкина)“ издавачке куће „Вољни страник“ (Из писама архимандрита Јована Крестјанкина)

†   †   †

Ви сте породични људи и отац Ф. је у праву кад Вас усмерава на главно – на бригу о породици. А како и чиме то је унутрашња ствар, својим трудом, по својим могућностима. Сви треба да живимо хришћански: и монаси, и мирјани, али су путеви различити и одговараћемо за различите ствари. Стваралачки изграђујте своју породицу. И не могу сви сликари да сликају иконе, не треба толико икона колико има људи који би желели да их сликају. И свет не може без лекара, без учитеља и без уметника, јер ће осиромашити и разболеће се. Јер свако обавља свој посао и треба да га обавља као Божје послушање – с радошћу и љубављу.

***

И немојте заборавити: за самовољне подвиге, за постове ван захтева Цркве нећете одговарати пред Богом, а за породицу, за кћерку и за супруга ћете одговарати само ви. Ви сте се до те мере усредсредили на себе да сте престали да видите потребе ближњег. Зар је Бог могао тако нешто да Вам сугерише? Непријатељ иде поред и довија се како да Вас скрене с Божјег пута.

***

Ваши доживљаји су изузетно деликатно и стваралачко дело – дело љубави. И не успевате увек да ускладите тон и да складно запевате. Али то је живот. Живот је подвиг, живот је наука, она васпитава у нама и стрпљење, и смирење, и љубав.

Ј. И., размислите, до нас који наизглед живимо далеко од узбурканог света, допире његова грозница, а шта да кажемо за оне чијих душа, ума и срца се директно дотиче? Нека би им Бог дао снаге да опстану и да се не поводе за тренутним каприцима живота (јер живот се још увек гради без Бога, а то значи да живот још увек није како треба).

Дакле, драга Ј. И., знајте да нам је дата врло важна улога – да схватимо и да се молимо, и да на време дамо, и да с утехом примимо, олакшавајући на тај начин супругу тешко бреме спољашњих догађаја.

02835419

Ви треба да будете помоћница, а за то није обавезно да знате, али је обавезно да осећате. И завршићу речима апостола, оне нам долазе у прави час и у одговарајућој прилици: „Знање надима, а љубав изграђује“ (1 Кор. 8, 1). Знам да имате велике тешкоће, желите ослонац, а свима око себе Ви морате бити ослонац. Ево, ја имам већ 90 година, а сви од мене још увек немилосрдно захтевају да будем ослонац. Али ја знам да је наш ослонац Један и да је наша снага у Једном, и да је спасење у Једином – све је у Христу, Господу нашем Спаситељу. И уз Божју помоћ све ћемо издржати и преживећемо чувајући веру и верност. За нас је главно да увек и у свему будемо с Богом.

Нека је на вашој породици Божји благослов.

***

А за породицу се треба борити, то нису просто ваши односи са супругом. То је од ране младости несређен живот ваше деце. Прво што треба да чините стално јесте да се молите за супруга и да се молите светом Гурију, Самону и Авиву за очување породице. Друго и подједнако важно јесте да завирите у своје срце, да пажљивије погледате себе – да ли има Ваше кривице у томе што муж избегава кућу.

***

Ваше хришћанско стрпљење, смирење и љубав ће иако мало, својевремено учинити своје и Ваша друга половина, Ваш муж ће оживети духом. Међутим, за то почните да радите на себи: кад он плане – Ви немојте. Схватите да је њему теже него Вама, он не зна Бога, а непријатељ га води „тамо куд он неће“. Почните да се молите за њега стално и с осећајем сажаљења, сетите се да је и њему од детињства било тешко као и Вама. А остало је дело Божје. Прочитајте Прву посланицу Коринћанима, 7. главу и имајте на уму да болујете заједно с мужем, јер сте вас двоје – једно тело.

Добро је то што се молите за њега. То обавезно треба да чините како га не бисте изазвали да хули на Бога. Доћи ће време и тајно ћете моћи да чините јавно.

***

А породицу треба да чувате мудрим и стрпљивим односом према супругу. Само је лако рећи: „Развешћу се!“ Лако је рећи кад мислиш и знаш само себе, а ако размишљаш још и о супругу, па и о деци, уложићеш све напоре да деца знају оца, а муж – своју породицу.

***

Вера у то да ти је Господ ближе од било кога од блиских, да не чује шапат твојих усана, већ чује молитвене дамаре твог срца и чиме је оно испуњено у тренутку кад се обраћаш Богу. А ти си породичан човек и за сваког члана породице одговараш пред Богом, значи, срце треба да те боли за свакога. Нека би ти Бог дао мудрости! И почни, С., од испуњавања поуке преподобног Серафима Саровског: „С., радости моја, стеци дух миран и неће се спасити само твоја породица, већ ће се хиљаде спасити око тебе.“ И то је све. Гледај како нас живот учи да живимо. Ако хоћеш да будеш задовољан и срећан – живи у Богу, а ако нећеш – ту нема среће.

Извор: ПРАВОСЛАВИЕ.РУ

Превод са руског: Марина Тодић

Фото: РУНЕТ

Опрема текста: САБОРНИК

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com