Реч пастира
Митрополит Рјазански и Михајловски Марко (Головков)
У интервјуу који је за телевизијски канал „Царград“ дао архијереј Рјазанске митрополије и Рјазанске епархије Митрополит рјазански и михајловски Марко (Головков) говори се о опасности од неопаганства, искуству његовог разобличавања и о томе зашто православно хришћанство нема ништа заједничко с либералним пацифизмом и толстојевским „непротивљењем“
У Рјазанској епархији је започет јединствен и крајње актуелан пројекат усмерен на разобличавање неопаганске пропаганде у омладинској средини који је направило епархијско мисионарско одељење и који је добио грант на конкурсу „Православна иницијатива – 2019-2020“. У оквиру њега за широку јавност ће се вршити критичка анализа неопаганских митова. О детаљима овог подухвата и опасностима услед самог неопаганства у разговору с Царградом говорио је Митрополит рјазански и михајловски Марко.
♦ ♦ ♦
„У току је рат за свест омладине“
Владико, пре неколико месеци као једну од приоритетних тема за разматрање на Међусаборном присуству Свети синод Руске Православне Цркве је истакао проблем неопаганства. Сам проблем није настао данас, али зашто му се у последње време посвећује посебна пажња, између осталог, у епархији у којој сте ви надлежни архијереј?
Само неопаганство је као појава настало прилично давно, али је у последње време попримило изузетно велике размере и утицај на умове. У Русији ова појава није толико религиозна колико политичка и агресивна, пре свега према хришћанству као темељној идеји руске државности.
Протојереј Јован Пламенац
Режим Мила Ђукановића показује да не преза од бруталне силе. То је ходање по ивици ножа на којем је веома лако пролити крв
♦ ♦ ♦
Позвао сам полицајце да са себе скину хипотеку „Ђукановићевог полицајца“ и напусте тај посао. Сада ми говоре: „Немој, има у полицији пуно честитих људи и за народ је добро да су тамо.“ Тачно, има тамо честитих људи и те како, али они су дио система који је полицију од сервиса грађана претворио у чувара режима, и све што могу да ураде је да када их пошаљу на народ, не ударају јако – каже у разговору за „Печат“ протојереј Јован Пламенац.
Позвали сте и народ да снима полицију као што и она снима и прати народ на литијама. Да ли је жесток одговор медија блиских режиму Мила Ђукановића био очекиван?
Црногорски режим посљедњих година, као одани слуга глобалиста и промотор њихове идеологије, потчинивши себи сва три стуба власти (законодавну, извршну и судску), учинивши полицију, и тајну и јавну, својим оруђем, као и школство, те научне и институције културе, и добар дио медија, чупа коријење Црне Горе и њеног народа. Наставио је инжењеринг својих идеолошких претходника над српским националним сопством Црногораца модификујући их у несрбе. Овај режим то ради бруталним прекрајањем историје Црне Горе, обрачуном са српским језиком Црногораца и њиховим ћириличним писмом. Али режим у традиционалну Црну Гору, такође брутално, уноси и глобалистичке идеолошке вриједности, на примјер промоцију педерастије и истополне бракове, разарајући породицу која је темељ на којем почива заједница сваког народа. На путу преумљења Црногораца нашла се Православна црква, која је у Црној Гори органски дио Српске помјесне цркве, са својим врједносним системом који је опречан глобалистичком. И режим је ушао у обрачун са Црквом, користећи при томе полицију као алатку.
Црногорски народ је величанственим литијама подржао своју цркву и режим му је супротставио своју полицију. Тако, полицајци снимају сваког учесника литија. Ови подаци касније бивају искоришћени да се врши притисак на људе да не излазе на литије. Само сам затражио лустрацију рада полицајаца, односно да како они снимају народ, тако и народ да снима њих. То су доживјели као „позив на линч полиције“ и вриснули су.
Протојереј Дарко Ђого
ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ
Уважени господине предсједниче,
моја потпуна изузетост из политичког живота у Србији одвојила ме од чак свепознатих информација о изборним процесу који се у скорије вријеме одиграо, али ме је чак кратко укључење у информативне емисије у Српској обавијестило о Вашем изборном успјеху. Имам своје мишљење о декадентности друштвеног система у српским земљама – у Србији и Српској и оној Црној Гори у којој је српство само по себи кривица – па и о легитимности политичког система. Али, ма шта ја о њему мислио, остаје чињеница да другог друштвеног и политичког система нема и да – било да сте добили или сте приграбили апсолутну моћ и одговорност, то Вашу улогу у будућности не чини ни мало мањом или релативнијом.
