Реч пастира
Свети Николај Србски
Поштовани читаоци, од срца честитамо пету недељу Великог Поста Господњег, посвећену великој светитељки Христовој, светој Марији Египћанки. Текст је пренет из знаменитог «Охридског пролога» светог србског златоустог владике Николаја за дан када се прославља света Марија Египћанка...
† † †
ПОКАЈНИЦА ДИВНА, САМОМУЧЕНИЦА, МАРИЈА СЕ САКРИ ОД ЉУДСКОГ ЛИЦА. Животопис ове дивне светитељке написао је св. Софроније патријарх Јерусалимски. Неки Јеромонах, старац Зосима, удаљи се једном уз Часни Пост у зајорданску пустињу за двадесет дана хода. На једном он угледа једно људско биће, суха, нага тела, и косе беле као снег, које нагне бегати од погледа Зосимовог.
Старац је дуго трчао, док оно биће не прилеже у једном потоку и не викну: авво Зосиме, прости ми ради Господа, не могу ти се обратити, јер сам жена нага! Тада јој Зосим добаци своју горњу хаљину; она се огрну и јави му се. Устрашен беше старац чувши своје име из уста те жене непознате. После дугог наваљивања његовог жена му исприча своје житије. Она беше рођена у Мисиру, и од дванаесте своје године поче живети развратно у Александрији, и проведе у разврату пуних 17 година. Гоњена блудним огњем телесним она седе једнога дана на лађу, која пловљаше ка Јерусалиму. Приспев у Свети Град хтеде и она ући у цркву да се поклони Часном крсту, али је нека невидљива сила задржаваше и не даваше јој ући. У великом страху погледа она у икону Пресвете Богородице у притвору и мољаше се Њој, да јој допусти ући и целивати Часни Крст исповедајући грешност и нечистоћу своју, и обећавајући да ће после поћи тамо камо је Света Пречиста буде упутила. Тада јој би допуштено ући у цркву. Пошто целива крст изађе поново у притвор пред икону и захвали се Богородици, но у том чу глас: ако пређеш Јордан, наћи ћеш добар мир!
Напомена: Поштовани читаоци, србски крволок Јосип Броз Тито је користио сваку прилику да оправда усташке покоље, а уздигне наводну србску кривицу. Ако би гледали по његовој историографији, четници су били већи злочинци од крволочних усташа, а светог владику Николаја покушавао је да стави у исту раван са ратним злочинцем Алојзијем Степинцем. На жалост, напади на светог србског владику Николаја и оптужбе за антисемитизам од стране појединих представника јеврејске заједнице у Србији стизали су и пре периода брозоморије. Све њих посрмаљује писмо једне Јеврејке, Еле Трифуновић, рођене Најхаус, које се чува у Архиву Светог Синода СПЦ у Патријаршији, у коме се види да је свети владика Николај ризиковао свој живот да би спасао јеврејску породицу. Фотографију тог писма прилажемо ниже, а Вашој пажњи нудимо једну полемику из 1928. године, тачније писмо-оптужбу београдског рабина и светоотачки одговор светог србског златоустог владике. Полемика се водила у "ВЕСНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕ", ми преносимо прекуцан текст из књиге "Кад се сунце роди, лампе се склањају у подрум" о којој смо већ писали...
† † †
Свети Николај Србски
Поштовани читаоци, од срца честитамо четврту недељу Великог поста, посвећену великом светилнику Цркве Христове, светом Јовану Лествичнику, уз исечак из текста светог Николаја Србског из његовог знаменито "Охридског пролога" који говори о светом Јовану Лествичнику...
† † †
1.Преподобни Јован Лествичник. Писац знамените Лествице. Дошао однекуд на Синајску гору као шеснаестогодишњи дечко и ту остао, најпре као послушник, потом као отшелник и најзад као синајски игуман до своје осамдесете године, када је и скончао око 563. године. Његов животописац, монах Данил, каже за њега: „Узнесе се телом на Гору Синајску а духом на Гору Небесну“. Код свога духовног оца, Мартирија, проведе у послушности деветнаест година. Анастасије Синајски, видевши једном младог Јована, прорече о њему да ће бити игуман синајски.
