Реч пастира
Свети Николај Србски
Вечерас пак ја вам честитам навечерје светог Васкрсења Христова. Нећу још да вас поздрављам оним уобичајеним сутрашњим тријумфалним поздравом, поздравом живота, среће и славе. То се не чини до сутра, јер Бог чека још и ове ноћи да се неприпремљени припреме.
Позван сам да вам говорим данас, у овај последњи дан Часнога поста.
Православни светитељи од старине прописали су овај седмонедељни пост, да нам послужи као припрема за велико весеље, за Васкрсну радост.
Ви знате како се људи припремају на особени начин за сваки радосни дан: за српску крсну славу, или за свадбу, за рођендан или за крштење, за прославу неког фамилијарног или државног празновања. Купује се ново одело, уређује се кућа, чисти се и пере, спремају се дарови. И што год је радоснија очекивана свечаност, то су и припреме веће. Што се више трудимо и знојимо у припремању, то веселији бива онај дан. Што се више штедило или жртвовало ради оног дана, то нам је он драгоценији и светлији.
Свети Николај Србски
Пишеш ми, да си чула од старих жена неку „бајку“ о пет рана Исусових, па питаш, како је та бајка постала?
Авај, кћери, читај Нови Завет! Авај, Срби, не срамотите се пред небом и земљом непознавањем вере своје! Оставите на страну сва друга учења и читања док прво не научите оно што је најважније и најспасоносније. Прво долази наука о вери, па онда остала учења. У Енглеској свак чита Свето Писмо Божије. И државници и политичари и књижевници и обични радници труде се увек да своје говоре, беседе, чланке, књиге, посоле речима из Светога Писма. Да божанским речима потврде и украсе своје људске речи као дијамантима ђердане од стакла.
Свети Јован Златоусти
Божанственој и тајној вечери нашег Спаситеља; о издајству Јудином, пасхи и предавању Божанствених тајни као и о злопамћењу говорена на Свети и Велики Четвртак. Ја намерaвах да се поново повести о праоцу Авраму латим и отуд вам духовну радост дарујем, али неблагодарност издајника принуђује ме да о његовим неделима проговорим. А и само данашње време ме подстиче на то да његово дрско беснило откријем, пошто је баш на данашњи дан Господ наш Исус Христос њиме у руке јудејске предан био.
А ти, љубљени, немој, кад слушаш и сазнаш, да је Господ био предан, бити уцвељен и тужан, или и уздахни и заплачи, но не због преданог Исуса, но због Јуде који га издаде. Јер предани Исус цели је свет спасао, а издајник Јуда душу је своју изгубио. Предани Исус седи на небу с десне стране Оца, а издајник Јуда чами у аду неизбежну и вечну муку чекајући. Због њега дакле, уздахни, због њега заплачи као што је и сам Господ наш, Исус Христос, кад га је видео зплакао и растужио се по написаном: “један од вас издаће ме” (Јн. 13, 21). А зашто поста жалостан? Помислио је на то како Јуда и после толике дуге наставе и после толиких поука, кад се у такав глиб увалио, ни осећаја није имао. Угледао је беснило свога ученика, па се растужио и заплакао. Сви јеванђелисти о овом догађају говоре као да нас у истинитост промисла уверавају. Растужио се Владика кад је толику неблагодарност свог ученика видео, а тиме и нас учи, да плачемо баш за онима који нам зло чине, а не за онима који се злопате, као што је и рекао: “Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско” (Мат. 5, 10).
