Протојереј Јован Пламенац

Поштовани читаоци, од изласка светог Василија Острошког (слава му и милост) међу народ у Никшићу, у децембру 2019. године, у Црној Гори се одиграло истинско чудо Божије. Проусташки, пронатовски и прошиптарски режим изгубио је на изборима упркос великој крађи и подршци Запада. Протојереј Јован Пламенац указује на најважнију ствар коју треба урадити после победе на изборима - заблагодарити Господу на Његовој великој милости, без Божије помоћи верне слуге сатанине само људском снагом било би немогуће победити. Текст преносимо са портала ИН4С који је такође дао велики допринос у обарању проусташког режима...

♥       ♥       ♥

Подајмо сада и „Богу Божије“. Као прво, рецимо: Боже, хвала Ти! Хвала Ти што си у нама пробудио предачки слободарски ген и обновио слободу коју си нам дао а ми је били запретали

Колико пута смо чули на сахранама како се говорник захваљује љекарима који су лијечили покојника. Нијесу га излијечили али, ето, потрудили су се. Захвалимо и човјеку који нам је запослио дијете. И частимо га. Па и када нас неко пита: како су ти код куће, ми кажемо: добро, хвала. Знамо да је незахвалност једна од најружнијих човјекових особина.

А захвалимо ли Богу? Када смо се Богу захвалили зато што нам је подарио живот, што нас је створио, што постојимо? Захвалимо ли Богу ми православни хришћани на крају Свете Литургије зато што нас је причестио Својим Тијелом и Крвљу, што нам је дао самога Себе да бисмо имали у себи истински живот, па и ако се нијесмо причестили захвалимо ли Му што нас је удостојио да са Њим будемо заједно на тој молитви над молитвама? Или узмемо нафору и одемо и не чувши молитве благодарности Богу?

Опширније...

Свети владика Николај

Напомена: Поштовани читаоци, Вашој пажњи нудимо још једну , колико знамо до сада непубликовану песму светог србског златоустог владике Николаја. Песма је нађена у ризници манастира Војловица где је владика био у једном периоду Другог светског рата у некој врсти заточења, а до уредника "Саборника" је стигла захваљујући доброти брата у Христу Владимира Ђукића. У прилогу су и фотографије оригиналног рукописа светог владике Николаја и прекуцани тект на писаћој машини...

♦       ♦       ♦

       Узроци мога живот далеке су претече његове. Они су плели колевку моју и просецале пут мој далеко пре него ме је мајка осетила у утроби својој.

     Нема тачке у васиони, на коју бих могао упрти прстом и рећи: ту је зачетак мој и пре тога нема ни слутње о мени.

     Рекох лептиру што сеђаше на ивици океана, како си немоћан, о мали лептире! Одговори мали лептир: Тако немоћан, да ме цела васиона не може ни створити, ни уништити.

     Залутало јаре вречаше у планини: тешко мени осамљеноме и остављеноме!

     Осмехну се млади пустињак у планини, сусед борова и звезда, па проговори јарету ове речи утехе: Не бој се шарено јаре, твоја врека чује се на два краја васионе, тамо где те тобож, нигде није било и тамо где те тобож, нигда бити неће.

     Коњ вуче кола и ћути, а точкови шкрипе и препиру се, ко од њих вуче кола.

     Лелујаше се лист на трешњи. Упитах га за узрок. Он указа на грану, грана на стабло, стабло на корен, корен на земљу, земља на сунце, сунце на звезде, звезде на васиону, а васиона се стресе у страху и ћутке указа на Тебе, Господе.

Опширније...