Реч пастира
Епископ Николај (Велимировић)
Треће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово раслабило ученике те да не би отпали од Њега, он хтеде да им пре страдања покаже делимично и славу своју божанску. Зато узе собом Петра, Јакова и Јована, изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту се преобрази пред њима. И засја се његово лице као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свет. И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с њим говораху. А Петар одговарајући Исусу рече: Господе! Добро нам је овде бити, ако хоћеш да начинимо овамо три сјенице: теби једну, Мојсију једну, а једну Илији.
Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их, и гле, глас из облака говорећи: Ово је мој син љубазни, који је по мојој вољи, њега послушајте (мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља кога ће издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази у гори, а не у долини? Да би нас научио трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших. Зашто се преобразио ноћу?
Епископ Николај (Велимировић)
Напомена: Поштовани читаоци, уочи почетка Успењског поста, на покладе, Вашој пажњи препоручујемо још један душекористан текст србског златоустог владике кога нема у Сабраним делима. Ради се о проповеди великог светитеља на Сиропусну недељу, уочи почетка Часног поста 1956. године, значи, у години упокојења светог владике. Сваки пост је позив на покајање па смо одлучили да не чекамо скоро седам месеци до поклада уочи следећег Часног поста, ако Бог да поново ћемо га објавити и на Сиропусну недељу 2021. године. Остале текстове светог србског владике који нису ушли у Сабрана дела, можете читати на "Саборнику" ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ...
♦ ♦ ♦
„Ево је дошло светло време поста“ – овако се пева у црквеним стихирама на почетку Часног Поста. Зашто „светло“ време? Зато што пост природно привлачи човека ка молитви и милосрђу.
Зашто тај пост називају Часним? Зато што нас тај пост привлачи ка Часном Крсту Христовом, ка Часним страдањима Сина Божијег – за туђе грехе, за грехе наше, не Своје. Јер је од три крста на Голготи, само један био Часни Крст. Пост се зове Часним још и због тога што људима сугерише покајање, зове их на исправљање – кроз очишћење људске честитости, разним гресима упрљане – и ка узношењу из мутних вода греха ка лепоти синова Божијих. Српска народна парола: „За Крст Часни“ значи: „За Христа, за Христову истину и правду“.
Протојереј Стево Митрић
Ко смије поменути раскидање Савеза са Богом и одрицања камена од угла, нашег највећег олтара на висини, ко то ради, тај иде против Бога
„Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла“ (Мт. 21; 42).
И заиста је у нашем Косметском завету и сам Космет камен који је глава од угла, наш спој са Кнезом Лазаром, наше „између истока и запада“, које нам говори да ни тамо ни овамо није пут, већ само горе, у небески Лазаревски завет, који држи Стару Свету Србију и наш идентитет, који нас чува од губљења себе самог, од губљења вечне правде и истине.
Само нас тај камен, који би одбацио „вођа Зидар“, може спојити са оном нашом непрекидним нити, која је спојила апостоле и пророке, Лазара и Његоша, она нит и онај камен од угла који носи све што знамо, умемо и што јесмо. Тај угаони камен нас спаја са Светим Савом, са Светим Краљевима и Царевима, са оним малим дјететом што се игра у песку, и са иноком на Атосу, у њему је сво знање и сам мир који имамо док нам је Господ пастир и вечни идеал живота будућег века.
