Реч пастира
Свети Николај Србски
1. Св. вел. муч. Ђорђе. Овај славни и победоносни светитељ беше рођен у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља. Отац му пострада за Христа, и мајка му се пресели у Палестину. Када порасте Ђорђе оде у војску, где доспе у двадесетој својој години до чина трибуна, и као такав беше на служби при цару Диоклецијану. Када овај цар отпоче страшно гоњење на хришћане, ступи Ђорђе пред њега и одважно исповеди, да је и он хришћанин. Цар га баци у тамницу, а нареди да му се ноге ставе у кладе а на прси тежак камен. По том нареди, те га везаше на точак, под којим беху даске са великим ексерима, и да га тако окрећу, док му цело тело не поста као једна крвава рана. По том га закопа у ров, тако да му само глава беше ван земље, и остави га у рову три дана и три ноћи. По том преко некога мађионичара даде му смртоносни отров. Но при свим овим мукама Ђорђе се непрестано мољаше Богу, и Бог га исцељиваше тренутно, и спасаваше од смрти на велико удивљење народа. Када и мртваца једног молитвом васкрсе, тада многи примише веру Христову. Међу овима беше и жена царева Александра, и главни жрец Атанасије, и земљоделац Гликерије, и Валерије, Донат и Терина. Најзад осуди цар Ђорђа и своју жену Александру на посечење мачем. Блажена Александра издахну на губилишту пре посечења, а св. Ђорђе би посечен 303. год. Чудесима, која се десише на гробу св. Ђорђа нема броја. Нема броја ни његовим јављањима у сну и на јави многима, који га споменуше и његову помоћ поискаше од онда до дана данашњега. Разгоревши се љубављу према Христу Господу светом Ђорђу не беше тешко све оставити ради те љубави: и чин, и богатство, и царску почаст, и пријатеље, и сав свет. За ту љубав Господ га награди венцем неувеле славе на небу и на земљи и животом вечним у царству Свом. Још му дарова Господ силу и власт да помаже у бедама и невољама свима онима који га славе и његово име призивају.2. Св. муч. Лазар Нови. Овај новомученик, Лазар, беше родом Бугарин из Габрова. Као младић остави своје место рођења и оде у Анадолију. У неком селу, Соми, чуваше Лазар овце. Но као хришћанин изазове гнев Турака против себе, и би бачен у тамницу од некога аге. После дугих мучења нечовечних истјазања, која Лазар јуначки поднесе из љубави према Христу, овај млади мученик би убијен, 23. априла 1802. год. у својој 28. години. Господ га прими у вечне дворе Своје, и прослави га на небу и на земљи. Над моштима св. Лазара догодише се многобројна чудеса.
Свети Јустин Ћелијски
Напомена: Поштовани читаоци, на празник нашег светог златоустог владике Николаја Србскога, Вашој пажњи нудимо текст, тачније речено беседу коју је изговорио други србски светитељ Јустин Ћелијски, на парастосу одржааном на десету годишњицу упокојења светог владике Николаја. Беседа је одржана у манастиру Лелић 1996. године.
„Комарац треба да говори о узлетима и полетима орла. Највећег Српског орла у историји Српског народа и овог светог краја. Шта комарац може да одзуји? Шта!? Шта свећица да каже о Сунцу? Како ће свећица да хвали Сунце? Опростите, али сви данашњи Срби — ситне смо мале свећице, а Сунце, запловило по српскоме небу, друго сунце, је Свети Владика Николај. Ми, крпељи, данашњи Срби, крпељи, не можемо да видимо Сунце. Зарили смо се у руно европске културе: биоскопе, позоришта, благостања, гардеробе, јеловнике… Крпељи! Нама блиста сунце а очима га не видимо. Многи су Срби тако рођени. Многи намерно ослепели себе данас. Гле, зар ти можеш ценити сунце, када Творца сунца не признајеш. Ти, угашена свећицо Србска! Кад не би Господ сваку моју реч претворио у Херувима, у Серафима, у Анђела, ја не бих могао достојно, ни изблиза достојно, похвалити највећег Србина после Светог Саве, Равноапостолног Светог Владику Николаја Србског.
Протојереј Јован Пламенац
Режимско Национално координационо тијело за заразне болести својим мјерама за православни Васкрс, у садејству са исто тако режимском полицијом, бјелодано је показало мјеру насиља црногорског режима, па и идеолошке мржње, према православним хришћанима.
Болест ковид-19 поскидала је фереџе цивилизацији овог времена. Напрасно се, као кроз замагљени прозор отрт сунђером, њен врједносни систем указао у својој голотињи, без моде, шминке, ђинђува… Показала се немоћ војне силе и материјалног богатства, и у својој пуноћи бесмисао хрљења у земаљске насладе: новац, славу, друштвени положај, задовољење сујете и сексуалности, уздизању хране и пића до култа…
Такође, духовна димензија човјека овог времена пројавила се у својој истинској мјери. Са ње су свучени сујета и лицемјерство и сваки човјек стао је пред Бога, са својом вјером или својим заблудама.
Ковид-19 у Црној Гори типична је прича.
Политичка моћ, законодавство, полиција, правосуђе, здравство, школство, медији… у Црној Гори у рукама су служитеља глобалистичке идеологије, у суштини новопаганске: богобораца, антитеиста, атеиста, у најбољем случају агностика. Правила понашања у пандемији ковид-19 проистекла су из њиховог погледа на животну стварност.
Неразумијевање суштине Цркве, смисла живота утемељеног на Христовом васкрсењу и вјечном животу, нетрулежности душе и са њом како врлине тако и гријеха које је са собом понијела одласком из тијела, одредило је понашање оних који су се у постојећем друштвеном устројству, које почива на начелима демократије која се у пракси показује као супротност сопствене суштине, односно алатка у рукама моћника овога свијета, поставили као господари човјекове слободе. Њихове одлуке су опште, и то што су угрозиле право грађана Црне Горе на исповиједање вјере није у формалној вези са дискриминаторским Законом о слободи вјероисповијести. Али, јесу плод истог духа.
