Поштовани читаоци, усну у Господу још један велики светилник наше свете Цркве и нашег православног србског рода. Отац Јоил, велики молитвеник који много година проведе покрај ћивота великог Острошког и Тврдошког светитеља, светог Василија слава му и милост, оставио је иза себе мноштво духовних чеда. Они не очајавају, јер знају да овакви светилници одлазе на боље место које им је Спаситељ приготовио. Као земни опроштај од оца Јоила, публикујемо један кратак исечак из његове беседе. Да знамо за ким треба а за ким не треба да идемо као народ. Вјечнаја памјат оцу Јоилу!
† † †
Да смо били ограђени, да смо сачували оно Немањићко, ми бисмо били најсретнији народ на свијету. Никад Срби нијесу Бога псовали док се нијесу помијешали са Европом. А када су Срби писали златним словима, тада су по лондонским шумама завијали гладни вукови. Они не хтједоше да поштеде наше грађевине и светиње, него пустише онима који имају дивљу памет, а ћуд отровану, да сруше светиње по најсрпскијем крају Косову. А ко убија и малтретира православне, он себи копа јаму и себе у пакао баца. Тако да тај народ не зна шта чини и сад хоће да нас убиједе да смо ми криви, и убиједили су многе несретнике. Зато, Срби, да узмемо сви молитву и пост, да се исповиједимо, да не чинимо гријехе, и Господ ће непријатеље наше окренути једне против других и истријебити их. Једини начин да се одбранимо од свих који хоће да нас униште да водимо богоугодан живот.
