Свети Николај Србски
У данашњим читањима, поукама и песмама Црква нам показује пример једне жене грешнице, која је са том вером у Сина Деве Марије примила спасење. Вама је свима познато како се то догодило. Ја ћу поновити причу укратко:
Неки губави фарисеј позвао је Господа Исуса на ручак. Ту је био и Јуда. Кад су сели за трпезу наједном уђе у кућу једна жена, позната грешница из града. Донесе стакленицу скупоценог мира, зађе позади Исуса, распусти своје косе, клече и поче мирисом прати ноге Господње, мирисом и сузама прати, а косом отирати.
Тада се јавише два господина за реч: губави домаћин и Јуда среброљубац. Губави домаћин подругљиво рече у себи за Исуса: да је он пророк знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грјешница.
А Јуда опет, ванбрачни син неке друге грешнице према предању оваплоћење среброљубне блудње свога рода и сам погружен у финансијске апетите свога племена - љутито узвикну: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?
Тако су се, дакле, против покајане жене грешнице дигла два љута грешника: један фарисеј сав од греха губав телом и душом, и један издајник који је за 30 сребрника продао свога Учитеља.
Но од обојице ми добијамо по једно драгоцено сведочанство, од губавца - да грешнике нико тако не оптужује као грешник, а од издајника - да је миро које је она грешница левала на ноге Исусове заиста било веома скупоцено. Стајало је триста гроша, по речима Јудиним. А Јуда је био вешт то проценити!
Укоревши обојицу како ваља Господ се окрете уплаканој жени покајници и благо јој рече: Опраштају ти се гријеси... Вјера твоја поможе ти; иди с миром (Лука 7, 37; Јов. 12, 4).
И устаде жена изнова рођена, чиста и светла као Ева пре греха; не више грешница но праведница, и не више жена него девојка, управо девица тек рођена Духом Господњим.
Свети Јован Златоуст
Слушајте сви који страдате од Јудине болести!
Чак ни на вечери Исус није престајао да се стара о Јуди, него је до самог последњег дана разговарао с њим о томе, и мада Јуда није примао од Његових убеђивања никакву корист, Он је наставио да извршава своје дело. Тако и ми, знајући то, морамо, не клонувши духом, чинити све за заблуделе и лакомислене – убеђивати их, учити, тешити, храбрити, саветовати, макар немали никаквог успеха. И Христос је видео да се издајник није покајао, а ипак није престајао да се стара о њему, да га убеђује, да у њему подстакне страховања, да га сажаљева, и увек је то чинио прикривено, а не отворено и јавно. Он је чак у самом тренутку издајства допустио да га пољуби.
Но све је то за Јуду било бескорисно. Како је велико зло среброљубље! Оно је учинило Јуду крадљивцем светиње и издајником. Пажљиво саслушајте све ово, среброљупци, сви који страдате од Јудине болести, саслушајте и сачувајте себе од те страсти!
Јер кад се онај који је живео са Христом, чинио чуда и служио се тако високим учењем, сурвао у такав бездан јер није био слободан од те болести, тим више вас, који не слушате чак Свето писмо и стално сте предати бригама о овом [животу], лако може да захвати страст среброљубља.
