Mитрополит Лука (УПЦ МП)
Напомена: Поштовани читаоци, данас када над градовима Малорусије, данашње или боље рећи већ бивше Украјине, пада "киша огња и сумпора" као некада над Содом и Гомором, више него отрежњујуће и за нас Србе делује проповед Митрополита Запорошког и Мелитопољског Луке (Украјинска Православна Црква Московске Патријаршије). Проповед је изговорена 2. марта, на дан Државне иконе Мајке Божије. Јуче смо пренели текст на руском језику, сада посрбљена варијанта. Да додамо да се икона Мајке Божије «Државна» јавила руском православном народу 2/15 марта 1917 года — на дан присилног одречења од престола Цара Николаја II, будућег Царског Страстотерпца, — у селу Коломенском близу Москве...
† † †
Христос посреди нас, драги моји читаоци!
Врши се суд Божији на нашој земљи.
Данас Црква обележава «Државну» икону Мајке Божије. Господ је пројавио ту икону као чудотворну, пре стотину година у грозничавом времену и братоубилачким сукобима. Све што бих данас желео рећи, речено је у канону посвећеном тој икони. „Уништавање је покрило сву твоју земљу, велика тама је завладала данас у твојој башти. Тешко ми је, и ридам теби, Мајко Пречиста, и ако услишиш, ничега се нећу бојати...“ (из канона Мајке Божије «Државне»). Плач, јецаји и сузе су покриле нашу Отаџбину. Тече крв по борама наше земље, проливају се реке суза, због чега нам се све ово дешава?
Желим да истакнем само један од многих детаља. Недуго уочи почетка овог страшног рата уз помоћ Украјине ПАСЕ (Парламентарна Скупштина Савета Европе) је донела резолуцију која у суштини објављује терор над свима који су противници ЛГБТ. Сви посланици из Врховне Раде Украјине, који су имали право гласа приликом доношења ове одлуке, гласали су «за». То су ти исти послоаници за које смо ми гласали.
И пре Содома и Гоморе живели су на земљи људи који су имали противприродне наклоности. Међутим, када је у тим градовима грех почео да се претвара у норму и штити законом, киша огња и сумпора слила се на њихове становнике. Када је Израиљ одступао од Бога, тада је Господ на њих слао варварска племена која су пустошила њихове градове и палила њихова насеља.
Можда се неко надао да ће Кијевско-Печерски светитељи мирно гледати са неба како по Кијеву – колевци Православља Свете Русије – буду шетали содомисти? Или да ће Божијој Мајци бити свеједно што ће се у Њеној светињи уместо очева и мајки појавити родитељи број један и број два? Да и не говорим о другим гадостима које су се дешавале на нашој светој земљи. Неко ће рећи: „Па шта су криви ти људи који са свим овим нису имали никакве везе?“. Ја ћу им одговорити – криви су због своје равнодушности. Ми смо све прихватали, ми смо «смиривали», ми смо мислили - нека раде шта хоће, само да нас пусте да живимо некако. Али не бива тако! Ко није са Богом, тај је против Њега! Не греје само сунце и над добрим и над злим, него се и киша гњева Божијег такође пролива и на једне и на друге. Она некога чисти кроз патњу и тугу, а некога кажњава за грехе.
Сви размишљају, када ће се ово завршити? Мислим, неће брзо.
Зато што нема покајања!
Зато што у време када деца наших свештеника гину на фронту, цркве у којима служе њихови оци настављају да заузимају нељуди који разапињу нашу Цркву. Зато што се у нашим градовима, уместо молитвеног вапаја Богу, лепе плакати са безобразним псовкама. Зато се немојте изненадити када их почну рушити бомбама. А како може бити другачије? Тамо где је леш, окупљају се и орлови.
Постоји само једна могућност да се рат заустави – обратити се Богу. Међутим, изгледа да о томе људи чак и не размишљају. «Суд гневни на нас дође и распрши се радост народа Твога, сви плачемо и ридамо и говоримо овако: О мачу Божији, када ћеш се смирити, престани, поштеди нас...» (из канона Мајке Божије «Државна»)
Превод: Саборник
Фото: РУНЕТ
