Свети Тихон, Патријарх Московски и све Русије
Напомена: Поштовани читаоци, на данашњи дан, 18.5. 1868. године, рођен је последњи Руски Цар, свети мученик Николај II Романов. Тим поводом Вашој пажњи нудимо говор светог Патријарха Тихона поводом његове мученичке смрти. Говор је објављен у књизи "Свети Цар" која је изашла на стогодишњицу страшног убиства 2018. године у издању издавачке куће Бернар...
† † †
(Говор одржан 8(21) јула 1918. године, на Божанственој Литургији у Казањском сабору града Москве)
Блажени су они који слушају реч Божију и држе је
(Лука, 11; 28)
Те речи које су данас прочитане у светом Јеванђељу изрекао је Господ Исус Христос, када је жена из народа, у пориву свештеног усхићења од Његове проповеди, узвикнула: „Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао!“, то јест, срећна је мајка која је родила и васпитала таквог сина. Господ, који је и у другим случајевима стављао духовно сродство изнад телесног, одговорио јој је: „Блажени су они који слушају реч Божију и држе је“, то јест, више од оних који су ми род по плоти, срећни су они који су Ми блиски по духу, који слушају Моје речи и чувају их и живе тако како Ја учим речима да живе. Значи, срећа, наше блаженство, огледа се у нашем поштовању Речи Божијих, у васпитању Завета Божијих код наше деце.
Ту истину су чврсто памтили наши преци. Истина, и они, као и сви људи, одступили су од његовог учења, но, знали су искрено да схвате шта је то грех и умели су да се због њега кају. А ми, на нашу тугу и срамоту, дочекали смо такво време када очигледно кршење заповести Божијих већ не само да се не признаје за грех, него се оправдава као нешто законито.
Тако је ових дана почињено ужасно дело: Убијен је бивши Господар Николај Александрович, по наређењу Уралског обласног Савета радничких и војничких депутата, и наша виша власт - Извршни комитет – одобрио је то и прогласио законитим. Но, наша хришћанска савест, руковођена Речју Божијом, не може се сагласити са тим. Ми морамо да се повинујемо учењу Речи Божије и осудити то дело, иначе ће крв убијеног пасти и на нас, а не само на оне који су то починили.
Нећемо овде оцењивати и судити дела бившег Господара: непристрасан суд над њим припада историји, а он сада стоји пред непристрасним судом Божијим, но, ми знамо да је он, одрекавши се престола, то учинио зарад добра Русије и из љубави према њој. Он је могао после одречења стећи безбедност за себе и релативно спокојан живот у иностранству, но, није то учинио, желећи да страда заједно са Русијом. Он није ништа предузео за побољшање свог положаја, покоравајући се судбини без роптања… и одједном, он се осуђује на смрт, негде у дубини Русије, од стране невелике групе људи, не због било какве кривице, него само зато што је наводно неко хтео да га киднапује. То наређење се извршава и то дело – већ после убиства – одобрава виша власт.
Наша савест се не може помирити са тим и ми морамо то изјавити да сви чују, као хришћани, као синови Цркве. Нека нас због тога називају и контрареволуционарима, нека нас стрпају у затвор, нека нас и стрељају. Ми смо спремни све то претрпети, надајући се да ће се и на нас односити речи нашег Спаситеља: Блажени који слушају реч Божију и држе је.
