Протојереј Давид Рухадзе (Грузијска Православна Црква)
Напомена: Поштовани читаоци, завршила се још једна, девета по реду, Недеља породичног јединства у организацији Породичног сабора. После прошлогодишње Литије на Усековање и највећег скупа у Бепграду после сахране Патријарха Павла, Породични сабор се свакако уздигао на виши ниво и практично се наметнула организација великог Међународног Округлог стола по питању наметања содомизације у српској просвети и култури. Један од учесника нашег Округлог стола био је и протојереј Давид Рухадзе из Грузијске Православне Цркве. Са оцем Давидом разговарали смо два дана уочи нашег Округлог стола. Говорио је о томе како се и сами свештеници Грузијске Православне Цркве и њихови парохијани боре са ширењем пропаганде ЛГБТ у Грузији, која се намеће из САД и ЕУ. Свештеник је позвао да се законом забрани слична западна пропаганда у њиховој земљи.
На жалост код нас је све супротно у односу на Грузију – влада ради пуном паром на содомизацији србског друштва а свештеноначалије СПЦ ове године не само да ћути поводом содомизације србског друштва, него Сабор забрањује клирицима коментарисање било које политичке одлуке. Па господо архијереји СПЦ, да ли се некада запитате да ли би ми данас уопште били православни народ да рецимо владика Николај није смео да коментарише политичке одлуке и покрене борбу против Конкордата?
Вашој пажњи нудимо размишљање оца Давида Рухадзеа из Грузијске Православне Цркве...
† † †
«Представници ЛГБТ заједнице су 8. јула текуће године желели да одрже фестивал на језеру Лиси у Тбилисију. Изашло је 30 хиљада људи – духовенство и мирјани - и ми смо стали против тога, они нису могли одржати фестивал и полиција их је одвела отуда. Нису успели у својој намери да одрже тај фестивал – 30 хиљада људи је устало против тога.
Ми знамо из Јеванђеља да је грех повезан са ЛГБТ веома противан Богу. И ми знамо да су читави градови у Израелу, где је био веома распрострањен тај грех, као последица тога греха били кажњени. На њиховом месту данас је Мртво море, то јест, данас ти градови не постоје. Из овога је настало учење, да ако се човек не каје и живи у том смртном греху, сви знамо да је тај грех противан Богу, казна ће обавезно наступити ако се не покаје. На пример, нас Црква учи да треба да волимо људе који се кају. И ако мени приђе човек и каже да има тај и тај проблем, њему треба помоћи и ми ћемо му обавезно помоћи и обавезни смо да им пружимо хришћанску љубав. Али уколико човек или читава група људи који живе у том греху и поред тога желе да изађу на улицу и пропагирају да се том њиховом ЛГБТ могу и други присајединити и ако пожеле могу да мењају и пол, на пример ако се од Бога роде као мушкарци да постану жене или обрнуто. Ако се човек не покаје – то је велики грех, јер их је Бог створио таквим какви јесу. Сви знамо да је Бог створио човека по Своме подобију, значи ми смо веома слични Богу. Али ако то човек изопачи у свом животу и због те изопачености се чак и не каје или чак проповеда да је то добро, наравно да ми, клирици Цркве, имамо директну обавезу да се томе супротстављамо молитвом. Када у Грузији представници ЛГБТ заједнице излазе на улице на параде и позивају да им се други људи присаједине – ми наравно излазимо, читамо акатисте, говоримо им да то не треба да се ради и нашим стајањем се том греху супротстављамо. Никако како говоре ударањем по њушкама, него молитвама, ми свештеници, наравно излазимо и читамо акатисте и говоримо са њима да то не сме да се ради, просто на све мирне начине, нашим молитвама, нашим стајањем, томе се супротстављамо, наравно.
Ви знате да постоје многе невладине организације које се финансирају од стране Запада или из САД и ми не знамо откуд потичу те финансије. Специјално се из Европе и са Запада финансирају организације које пропагирају усмереност ка ЛГБТ пропаганди. Веома велики новац улажу и веома велики притисак врше на нашу владу и на наше невладине организације, но, на срећу, садашња наша влада и наша Црква, Грузијска Православна Црква, су по том питању јединствени да смо дужни да се супротстављамо томе мирним путем, међутим, треба ојачати то законодавство како би пропаганда ЛГБТ била забрањена законом.
На крају разговора замолили смо грузијског свештеника да прокоментарише идеју да се светиње КП Лавре предају Ватикану. Ради се о светињама из Кијевско-печерске Лавре, чија се предаја на Запад, наводно ради рестаурације и очувања, периодички разматра у Кијеву. Са позивом да се не дирају светиње, протојереј Давид Рухадзе се обратио и учесницима Округлог стола о заштити хришћанских вредности у Београду. Ево шта је он рекао по том питању:
Ми у Грузији смо спремни да се са великом љубављу односимо према вредностима из Кијевско-Печерске Лавре, по том питању се треба усагласити са нашим Патријархом и нашом Патријаршијом да добијемо благослов, а потом све то размотрити и продускитовати. Чување таквих светиња за нас би било веома пријатно. Ако их предају Ватикану – Ватикан их неће вратити. Они ће заувек изгубити те вредности. Постоји опасност да ће их они предати Ватикану – Ватикан то неће вратити и остаће код њих. Код католика већ има много светиња изнетих из православних земаља, које се, на пример налазе у Венецији, где сам ја боравио и видео их, тамо има великих светиња. Ја сам се тамо молио пред тим светињама. Ни у ком случају се не сме дозволити да православне светиње падну у руке католика.
