Свештеномученик Иларион Троицки
Веома ми се допао овај српски народни сабор. Осећала се словенска душа народа, кротка, скромна, озбиљна и чедна. Српски народ живи, такорећи, између два њему непријатељска света. На једној страни је тевтонски свет, који не трпи словенску независност; с друге стране, фанатични муслимански турски свет. Како се не дивити томе како је Србин у вишевековној борби са Турцима и Тевтонцима не само сачувао свој идентитет, своју националност, већ је био спреман да радије умре, него да све то изгуби.
Пре овог рата, многи од нас као да су се стидели што су имали несрећу да су рођени од руских оца и мајке. Срби се нису стидели своје националности и због своје самобитности пре би ушли у неравноправну борбу са вековним непријатељем – Немцима, да би или умрли или остали Срби.
Наша национална идеја као да израста из рата. Код Срба је, напротив, сам рат директна последица њихове увек живе националне идеје.
Запамти, Пријатељу, химну ратујућег за своју нацију србског народа!
Ко воли своју Отаџбину
А ко је Србин у души,
Нека пожури са мачем у рукама
У отворени бој! У бој!
