Свештеник Георгиј Максимов
Браћо и сестре, честитам вам улазак у светло време Великог поста!
То је сјајно време да се приближимо Господу и исправимо свој духовни живот. Ово је прилика да се сетимо „наше прве љубави“ према Христу, да се сетимо како су наша срца горела у нама када смо пришли вери, колико смо чезнули за подвизима и истински хришћанским животом. Ето, сада је повољно време да изгубљено врате они који су нешто изгубили, а они који нису изгубили – да иду даље и више.
На жалост, последњих година после почетка сваког Великог поста слушамо приче, као, храна није оно главно, не треба „фарисејствовати“ и да је боље у време поста јести месо, него људе. Наводно, „уздржавање од хране“ апсолутно није важно.
Не верујте тим гласовима! Поштовање Великог поста – представља закон Цркве. Апостолско правило број 69 прописује да се рашчини клирик који не поштује пост, а мирјанин – да се изопшти из Цркве. Ти светитељи и старци који су говорили о томе да је боље месо јести, а људе не јести, најстрожије држали пост и друге учили томе. То што су они рекли усмерено је на оне људе који нису могли ни помислити да једу месо у време поста, и због тога су извлачили правилне закључке из тих речи, пазећи да не само не једу месо, него и да не растужују ближњег. Садашњи борци против поста, који воле да се оправдавају тим цитатима, и месо у време поста једу, и ако ћемо право говорити, не престају да једу ближњега.
Зар је Господ установио пост у Цркви ради тога да га ми не би поштовали? Апостоли су постили, светитељи су постили, свима им је био нужан пост, а нама одједном није нужан, ми смо и без њега тако духовни? Будимо искрени - ми смо у много чему опуштени, и навикли смо да тражимо уступке и изузетке за себе. Ако тако будемо чинили и сада, током поста, шта ће онда остати од нашег духовног живота?
Браћо и сестре, зар није боље да нам овај пост постане време када ћемо престати да тражимо опроштај и ублажавање за себе?
Подвиг, савладавање себе, жртвовање за Господа, - нека у овом посту рад на себи уђе у наш живот. Ко је престао да пости, ко је напустио редовну молитву, ко је заборавио на читање Светог Писма, ко се удаљио од исповести и причешћа, ко се предао пред грехом, ко је изгубио врлину – ето, сад му је најбоље време да све то исправи. Сетимо се свог хришћанског достојанства и дижимо се у бој. И наше срце ће оживети, и љубав према Богу ће се у њему разгорети, пошто ће се то десити у оној мери, у којој побеђујемо себе, Њега ради. Да, биће искушења, али ће и Бог бити са нама. Свети Оци говоре да су молитва и пост – два крила. Потрудимо се да не ослаби ни једно ни друго крило, и тада ће они уздигнути наше душе ка Ономе Кога волимо и учиниће радосним сусрет празника Његовог Васкрсења.
28. фебруар 2017. г.
Храм преподобног Сергија Радоњешог у Бусинову.
