Свештеник Георгиј Максимов
Драга браћо и сестре, честитам вам празник Уласка Господњег у Јерусалим. Знате да је тим уласком Господ предвидео Своја крсна страдања. Као што знате, Он је ујахао у Јерусалим на магарцу. Зашто баш на њему? Зашто не на коњу, што би, чини се, било прикладније? Како објашњавају Свети Оци, на коњима су цареви излазили када су кретали у војне походе или се враћали са војног похода, а магарца су користили онда кад се ствар тицала мирне процесије. Ето зашто је Господ који је на земљу донео свој главни мир – између човека и Бога – изабрао магарца а не коња.
Јеванђелист наглашава да је реч о неукроћеном магарцу, односно магарцу на коме нико није јахао. Као што сте вероватно чули, магарци су тврдоглаве животиње, много тврдоглавије од коња. И често је тешко натерати магарца да уради оно што је потребно. Ипак, и они такође могу бити обучени. Међутим, ово магаре нико није тренирао, и то што га је Господ изабрао, симболизује све који долазе Христу споља. Свети Оци су говорили да, с једне стране, ово магаре симболизује оне који су се преобразили од незнабожаца, који нису били навикли на закон Божији, а са друге стране симболизује сваког од нас. И ми морамо прићи и постати они који су удостојени да се смире под јармом Христовим, да постанемо христоносци.
Овде има још један интересантан моменат који сте могли приметити и на другим местима у Јеванђељу. Јер Господ бира ствари које одмах одсеку горде људе. На другим местима Он себе упоређује са пастиром, а своје следбенике са овцама; али овде су Његови следбеници упоређени са магаретом – не баш почасном животињом. Гордом човеку се то не допада: „Шта, значи ја сам магарац? Шта, зар сам ја овца?“ Када би га поредили са лавом или вуком, или са било којим поносним грабљивцем, онда би он такво поређење још и истрпео. Али у томе и јесте ствар, што Исусу нико није прилазио као поносни грабљивац. Поносним грабљивцима нема места међу Христовим стадом, међу његовим следбеницима.
Но, има места онима који су слични мирним и незлобивим послушним животињама. У случају овце, послушање је за њу природно, у случају магарца послушање за њих је неприродно, међутим, то магаре је било послушно и зато је био изабран како би дао наду свима који од почетка нису били послушни заповестима Божијим, него су постали такви Христа ради. И они се могу преобразити и показати се изабраницима Христовим да би Му послужили.
Да кажемо нешто и о маси људи која је Господа дочекала са узвицима „Осана!“ Она симболизује, по објашњењу светог Николаја Српског, то како ми дочекујемо Господа у својој души, симболизује наша добра осећања са којима примамо веру у Христа. Но, касније стижу искушења и подстичу нас на овај или онај грех. А сваки наш грех је учешће у бремену које је пало на плећа Господа Исуса Христа на Крсту, када је Он узео грехе целог света. Сваки грех је наш срамни допринос овом страшном бремену. Добро је тога се подсетити када чујемо помисли које нас гурају ка греху – то је исто што и повици те исте јерусалимске гомиле: „Распни Га, распни!“ То што је написано у Јеванђељу не тиче се само оних који су живели пре две хиљаде година. Ти људи су одавно умрли и послати на суд Божији, а ми још нисмо. Тако да нам данашњи празник буде подсећање да ми можемо поступити другачије од те гомиле. Ми можемо учинити тако да би наша унутрашња осећања само хвалила Господа, давала осану и не би било падања у зло, не би било повика „распни!“, не би било саучесништва у бремену греха овога света, који је пао на плећа Господа нашег Исуса Христа.
Такође бих пожелео свима нама да преосталу седмицу проведемо на максимално богоугодан начин. Сада, осврћући се на то како је прошао наш пост, проценимо: да ли смо успели у свему што смо желели да постигнемо током поста? Ако не све, онда има још неколико дана да скупимо снаге, опаметимо се и сретнемо Господа, ипак не у опуштеном стању, него бар мало достојни Његове љубави према нама и Његове жртве за нас.
9. априла 2023. г.
Храм Свих светих на Кулишки
