Свештеник Георгиј Максимов
(Проповед на Марко, 24: 3-34)
Драга браћо и сестре, ево смо ступили у Страсну седмицу и данас смо слушали Јеванђелско чтеније где нам је Господ подробно говорио о томе како ће се завршити наш свет. И Он је то урадио из љубави према нама. Он је знао да се људи плаше неизвесности, да се плаше будућности, управо због тога што не знају шта их тамо чека.
И премда је добро и довољно знати да нас чека Господ, да се о нама брине Отац Небески Који нас воли, али Спаситељ снисходи нашој немоћи и прича шта ће бити на крају. И објашњава нам зашто не треба ничега да се плашимо. А речи „не бојте се“ Он веома често понавља кроз читаво Јеванђеље.
И ето, Христос говори да се не треба плашити, јер ће се све завршити тиме што ће Он доћи, и смрт ће бити побеђена свеопштим Васкрсењем, и сви који су умрли, који су пострадали, све ће се ово показати „као да није било“, јер ће сви поново оживети, појавиће се на суду Божијем, а они који су волели Господа Исуса Христа биће победници и цареви са Њим.
Такође, Господ је рекао, да „Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде“ (Матеја, 24: 34) – то што је предсказано. Који род неће проћи, то јест, неће се завршити? Род хришћана, род ученика Христових, којима Он и упућује ове речи. И то је такође разлог зашто се не треба плашити онога што долази. Биће тешко, али ми нећемо изгубити. Црква христова ће се сачувати чак и у најтежа времена људске историје.
Многи се плаше антихриста, међутим, у данашњем Јеванђелском чтенију Господ уопште не помиње антихриста. Он је поменуо да ће тада „бити невоља велика каква није била од постанка света“ (Матеја, 24: 21) – и то не чуди, јер ће се морална деградација човечанства коју посматрамо и сада, наставити и довешће људе пред велику казну. Али Црква неће нестати, род ученика Христових неће се прекинути и део њих ће дочекати долазак Господа Исуса Христа. У име ових ученика који су то дочекали, апостол Павле пророчки пише: „а потом ми живи који останемо бићемо заједно са њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда са Господом бити“ (Прва Солуњанима, 4: 17).
Да, у то време ће бити велики прогони, али прогони не представљају ништа ново за Цркву. Претходним прогонима Господ је већ припремио Своју Цркву за та искушења. И као што претходни прогони нису сломили Цркву, тако је неће сломити ни будући. Да, неће бити могуће молити се у храмовима и манастирима – они ће бити заузети, уништени, као што се то дешавало у прошлости. У нас у земљи безбожници нису све храмове затворили и разрушили. Али постоји таква земља – Албанија – тамо је била Албанска Православна Црква и комунисти су у ХХ веку од ње одузели и затворили апсолутно све храмове и манастире, није остало свештеника и епископа, који легално слободно делују. Али Црква је преживела чак и у тим тоталним прогонима. Она је сачувана у подземљу, као што је сачувана и у првим вековима хришћанства.
Тако и антихристу „дано би да ратује са светима и да их победи“ (Откривење, 13: 7), само у плану спољашње власти, но он не може победити „трпљење и веру светих“ (Откривење, 13: 10). И за време његове власти на земљи ће духовно сијати „трпљење светих, који држе заповести Божије и веру Исусову“ (Откривење, 14: 12). И како обећава Господ, у та времена „ко претрпи до краја, тај ће се спасти“ (Матеја, 24: 13). И „изабраних ради скратиће се дани они“ мучења на земљи (Матеја, 24: 22).
Тако да вест о томе шта нас чека – то је вест о нашој победи, која ће бити остварена чак и у време царствовања антихриста, морална победа, јер он неће моћи да заузме све људе и сав свет неће моћи потчинити, биће оних који неће пред њим преклонити колено. То је морална победа хришћана. И та победа ће се увенчати славном победом нашег Господа Исуса Христа, као што је у томе речено у Апокалипси: антихрист ће заједно са онима који га подржавају „са Јагњетом заратити и Јагње ће их победити, јер је господар над господарима и Цар над царевима, и они који су са Њим, позвани и изабрани и верни“ (Откривење, 17: 14). И Господ обећава, да када Он дође „на облацима небеским са силом и славом великом“ (Матеја, 24: 30), тада ће „послати анђеле Своје с великим гласом трубним; и сабраће изабране Своје од четири ветра, од краја до краја небеса“ (Матеја, 24: 31) и одвешће их у Своје Царство које је припремљено за хришћане после Страшног суда.
Дакле, Господ нам је све унапред рекао. А знајући да нас са Господом чека победа, зашто би се плашили? Многи мисле: ако те задеси да живиш за време Антихриста, биће посебно тешко да се спасеш. Међутим, Свети Оци уче другачије. Свети Теофан Затворник директно каже да би они који сада погину, погинули би и да су живели у време Антихриста. А они који се сада спасавају, спасили би се и у време антихриста. У време антихриста једноставно ће се пројављивати то што је унутар срца човека, као што се пројављивало за време свих прогона. Јер док нема прогона, многи људи иду у цркву, а није јасно шта је у човековој души: да ли је заиста у питању љубав према Богу, или долазе из неких других разлога. А прогон ће учинити јасно видљивим оно што је у срцу човека – да ли прави избор у корист Бога или у корист греха.
Због тога вест о крају света за нас није страшна, не плаши нас, већ је, супротно, светла и надахњујућа, зато што управо то и чекамо, управо тада ће и почети наш истински живот. Овај земни живот је само припрема за тај велики, славни и срећни живот са нашим љубљеним Господом. Код Светих Отаца генерално нећете наћи много расуђивања о антихристу, њих та тема није тако јако узнемиравала, као неке хришћане данас. Зато што је антихрист једноставно једна од фигура. Да, непријатна, да, то је квинтесенција зла, акумулирана током људске историје, оваплоћена у лицу конкретног човека, међутим, он ипак није главни персонаж те историје. Христос њега, понављам, чак и не помиње, када говори о томе шта ће се десити. Није он толико важан. Најважније је – претрпети до краја и срести нашег Господа.
И време сваког Великог поста – представља наш тренинг, како би били спремни да претрпимо до краја. Све то има смисла. Када поштујемо посте, када учимо да савладавамо своје побуде, отказујемо од навика, одбацујемо своје „ја хоћу“ у страну Господа ради – све то нам помаже да се припремимо за то, да претрпимо до краја све што Бог пошаље у наш живот ради очишћења наше душе. Као што родитељи некада кажњавају своју децу како би их исправили, као што лекар понекад врши болне процедуре у односу на пацијента како би га излечио, тако нам и Господ из љубави шаље ова или она искушења, а не из осветољубивости или непријатељства. Све ове ствари помажу да се очисти наша душа, а свако ко је више или мање живео на овој земљи може то рећи из сопственог искуства. Зато вам желим да успешно и душекорисно прођете преостало време током Страсне недеље и радосно прославите Васкрсење Христово.
10. април 2023. г.
Храм свих светих на Кулишки
