Свештеник Георгиј Максимов
(Проповед на Матеја, 24: 45-51)
Драга браћо и сестре, у данашњем читању Јеванђеља Господ нас призива да будемо будни у духовном животу и указује да слуга који изгуби ово бдење почиње да пада у разне грехе и на тај начин губи своје спасење. Мислим да то сви знамо из искуства, јер непажњом чинимо многе грехе. Ретко се дешава да оцрковљени хришћанин који искрено верује у Господа, свесно одлучи да почини неко зло. Наравно, такви падови се дешавају, али ипак, слава Богу, не тако често. А значајан број грехова представљају греси које ми допуштамо себи, пре свега услед глупих навика које су се укорениле током много година живота проведеног у неверовању. Као друго, због тога што нам је ум расејан и немамо будност на коју нас призива Господ. То јест, унутрашње трезвености и усмеравања погледа нашег ума ка Богу.
О неопходности пажљивости према својим мислима и осећањима много пута нам говори Реч Божија: „“ (Чувај се да не буде какво неваљалство у срцу твом), „Зато се чувај и добро пази, јер си у великој опасности“ (Сирах, 13: 16), „Пазите, дакле, на себе“ (Дела апостолска, 20: 28).
Као што знате, сваки грех почиње у мислима или осећањима и управо на тој етапи је најлакше победити га. Просто одсећи молитвом и вољом. Ако се дозволи простор греховној мисли или осећању која је пришла, онда ће оне ускоро породити греховне жеље, које ће, са своје стране, довести дејством до греховности. На свакој следећој етапи све је сложеније победити грех.
Дакле, у чему се практично састоји пажљиви живот? У томе да разматрамо кроз призму закона Христовог мисли и осећања која нам се јављају, а такође и жеље које нам се јављају. И одсецати све што је супротно Његовим светим заповестима. Наравно, нама као људима који живе у свету и који су несавршени у духовном животу, да ли ће бити могуће одмах пратити и вагати сваку помисао, али у крајњем случају, ми можемо почети од оних које нас доводе до ових или оних одлука. А такође и од оних које су повезане са грешним страстима које нас посебно муче. Монах Пајсије Светогорац је дао јасан пример: „Ако знаш да пред вратима твоје келије живи змија, онда нећеш безбрижно изаћи напоље. Пажљиво ћеш отворити врата, осврнути се да видиш да ли је ту змија, да те не угризе.“
Имајући такву будност ми можемо сачувати себе од мноштва грехова, и у целини наше унутрашње стање ће бити много чистије, постаћемо слободнији и устремљенији ка Богу, бићемо присебнији. Зато што, наравно, у расејаном и запуштеном стању које је уобичајено за многе савремене људе, тешко да је могуће постићи спасење.
Али такву непоколебљиву пажњу можемо стећи само када је наш ум усмерен ка Христу, када размишљамо о Њему, Његовој светој вољи и Његовом страшном суду. У данашњем јеванђелском читању прецизно се указује да је роб који је одлучио да заборави на свог господара изгубио будност и пао у грехе. Бог је увек близу, Он све види и све зна, ништа не заборавља и за све ће нас питати. Подсећајмо себе на ово и научимо да живимо пажљивим животом!
19. април 2022. г.
Храм прп. Сергија Радоњешког у Бусинову.
