Данас прослављамо једног богаташа, који је ушао у Царство небеско. Господ је, истина, рекао да је тешко богатоме ући у Царство небеско (Мт.19, 23). Али, Господ није рекао да је богатоме сасвим немогуће ући у Царство небеско. Јер, да је рекао да је немогуће, онда би многи богаташи, који су наследили богатство од својих родитеља, били унапред без своје кривице искључени из Царства. У том случају, био би искључен и Свети Никола, који је био богат по наслеђу. Био би искључен и цар Немања, који је имао "седам кула гроша и дуката". Били би искључени и други, који се у овоме свету сматраху богаташима, а чија имена, међутим, видимо у календару.
Не, браћо моја, никога благи Бог није унапред искључио из Царства Свога и никоме ко жели вечног живота није унапред закључао врата небеска, па ма каквог стања и звања био. По неисказаном човкољубљу Своме Бог жели, да се сви људи спасу. И нико у свету не може једноме човеку спречити спасење, ако га он сам себи не спречи.
Није богаташу тешко ући у Царство само зато што је богат, него зато што ретко који богаташ може да савлада искушења која долазе од богатства. Ретко који богаташ може да саржи а да не злоупотреби богатство. Мало је богаташа у свету који својим богатством не купише пакао уместо раја, вечне муке уместо вечног живота. Мало их је који не прилепише своје срце за богатство и не отуђише се од Створитеља свога. Мало их је, али их је било. Тешко је богаташу ући у Царство Божије, али су неки богаташи ушли. Ушао је Свети Никола, ушао је цар Немања, ушли су још и други. Њима богатство није сметало, него им је баш помогло да уђу у Царство и у календар. Јер, они употребише своје богатство на славу Божију и на спасење својих ближњих. Имајући они као да нису ништа имали. Све што су имали сматрали су Божијом својином, а себе Божијим слугама, и благајницима туђег блага, која су они распоређивали и делили сходно заповестима јеванђељским. Тако су спасли своје душе и помогли другима да се спасу. То су јуначке душе, које не дадоше да их богатство савлада него они савладаше богатство.
Изван овога земаљскога богатства Свети Никола је имао још три много већа богатства, и то: богатство вере, богатство правде и богатство милости. Раздајући своје земаљско богатство сиромасима из љубави према Христу, он је постао и сам сиромах. Али, она три богатства све су се више гомилала до краја живота земаљскога. Што је више предавао веру своју другим људима, то је он постајао богатији вером. Што је више ревновао за правду Божију, то је душа његова била пунија правде. Што је више изливао милост према људима, то је срце његово бивало милостивије. Вера, правда и милост – то су небеска богатства, која се умножавају давањем. Вера, правда и милост – ту су три хазне Светога Николе, које је он оставио Цркви у наслеђе, и које још ни до данас нису истрошене. Ово троструко благо оставио је светац Божији у наслеђе и вама, који њега спомињете и њега прослављате. Ви који славите Светога Николу знајте да је њему милије да ви од њега примите него да он од вас узме.
Вера Светога Николе била је као кристал чиста и као дијамант чврста. Он је то показао у Никеји, бранећи Православље од јеретика, излажући при томе живот свој опасности.
Правда Божија у Светоме Николи била је као сунце јасна. Он је то показао онда када је спречио хелата да посече три мужа, невино на смрт осуђена. Свети Никола је дотрчао и руком својом истргао мач из руку хелатових, опет при томе излажући живот свој опасности.
А, милост Светога Николе према бедним и сиромашним била је слична милости Христовој. Све своје имање он је раздао као милостињу – више тајно него јавно – излажући се опасности немаштине и глади.
Но, овај велики слуга Христов није се страшио ни од неверника, ни од хелата, нити од глади. Он је знао поуздано да Свевишњи бди над верним слугама својим. И заиста, Свевишњи га је заштитио до краја живота, и прославио га после смрти међу анђелима и међу људима као мало кога.
Али, осим ове три велике ризнице блага духовнога – вере, правде и милости, Свети Никола имао је још неколико препуних ризница. То је ризница кротости, па ризница уздржљивости, поста и молитве, па ризница смерности, и тако редом. Све ове препуне ризнице духовног и моралног блага оставио је овај дивни светитељ Христов вама, православним хришћанима, у наслеђе. На данашњи дан све те богате ризнице отварају се и нуде се вама. Свети Никола примиће ваше колаче и ваше свеће и молитве само као уздарје, а не као дар. Он вама нуди данас своје дарове. Ако их примите, онда ће и он примити од вас уздарје. Ако ли ви одбаците његове дарове, одбациће и он ваша уздарја. Пазите добро, и не презрите оне дарове које вам нуди овај богаташ Христов.
И још једно пазите, и радујте се. Свети Никола није књиге писао, нити је крв своју мученички пролио за Христа, па ипак је слављенији од многих светаца, који мудре књиге писаше или који мученички за Господа пострадаше. Ово је тајна велика и дивна. Ово је дело Божије. Овим је Господ благи хтео показати да Он не уводи у Своје Царство само мудре богословце и мученике, него и све оне безбројне добре душе, које нити књиге писаше нити мучеништво претрпеше, али веру истинито одржаше и закон Божији испунише. А, таквих је највише било и највише има међу вернима, то јест онима који не говоре али творе, који књиге не пишу, али Духом Божијим дишу. Истина, многобројни су мудри богословци и мученици, но ипак су они у мањини према огромном броју ових последњих, који се не прославише ни као богослови ни као мученици, него као ћутљиве али верне слуге Божије, као свети народ Божији. Свети Никола је светитељ народни, савршени представник оних најмногобројнијих, који слушају реч Божију и журе се да је изврше, па да примером друге поуче. То ће бити узрок, због чега се Свети Никола слави више од многих светих учитеља и мученика. То ће бити разлог зашто му је Црква посветила осим овог дана још и све четвртке обичних седмица кроз целу годину, заједно са Светим апостолима – њему чудотворноме Николају Мирликијском.
Богу нашему слава, Светоме Николи част и пошта, а вама свима здравље, мир, радост и благослов на веки. Амин.
