Реч пастира
Високопреосвећени Анастасиј (Грибановски), Митрополит Источно-Амерички и Њујоршки
Навршило се седам година од дана кончине наших Царских мученика и ми на овом свесветском олтару приносимо бескрвну жртву у њихово сећање.
Молитва љубави је наш непрекидни дуг пред њима и њиховим великим страдањима, која су се завршила бруталним погубљењем читаве Царске породице на данашњу крваву ноћ у Јекатеринбургу.
Још није прекинута велика борба добра и зла која од Русије захтева толико тешких жртава, и име покојног Господара и даље стоји пред нама, попут пророкованог знамења.
Док једни од самог помена тога имена проливају сузе туге и састрадавања, друге обузима бес и с жестином одапињу отровне стреле према њему.
Свети Николај Србски
Неуки и уки, но духом једнаки
И љубављу Божјом ко ангели јаки,
Петар прости човек, Павле школовани
—Благодаћу Духа оба обасјани.
Архиепископ Аверкије Џорданвилски
Седам Васељенских сабора су, после Еванђеља Христовог, основ и потврда наше Православно-хришћанске вере, јер наша вера није само Апостолска, она коју су проповедали Свети Апостоли, ученици Самога Господа Исуса Христа, него је и Отачка, пошто су је растумачили и објаснили Свети Оци, као законити благодатни прејемници Светих Апостола. Дух Свети, који је сишао на Свете Апостоле у дан Педесетнице, који их је просветио и умудрио, почивао је и на Светим Богоносним Оцима, просвећујући и умудрујући и њих.
Осим тога, у нашој Православној Цркви нема бозбожног учења о нечијој личној непогрешивости, јер непогрешивост припада само целокупној саборној свести Цркве као целине, (свести) која је свој спољашњи израз налазила у Васељенским Саборима који су смело понављали апостолске речи произнесене у одлукама Првог Апостолског Сабора у Јерусалиму (51. год.) – прототипа за све будуће Саборе: јер угодно би Светоме Духу и нама. (Дап. 15,28).
