Реч пастира
Свештеномученик Иларион Троицки
Веома ми се допао овај српски народни сабор. Осећала се словенска душа народа, кротка, скромна, озбиљна и чедна. Српски народ живи, такорећи, између два њему непријатељска света. На једној страни је тевтонски свет, који не трпи словенску независност; с друге стране, фанатични муслимански турски свет. Како се не дивити томе како је Србин у вишевековној борби са Турцима и Тевтонцима не само сачувао свој идентитет, своју националност, већ је био спреман да радије умре, него да све то изгуби.
Свети Николај Србски
Светог оца Николаја
Четир’ стране света славе
Ко витеза силне вере.
Вере Божје, вере праве.
Митрополит симферопољски и кримски Тихон (Шевкунов)
Уочи лета 1915. године ситуација је постала врло опасна. Главним градом су почеле да колају хистеричне гласине о издајницима и немачким шпијунима. Поново се претећи активирала опозиција. У овом изузетно напетом тренутку Николај II је донео одлуку да лично преузме командовање армијом.
Кад је цар у августу 1915. године објавио одлуку о томе реакције су биле претежно негативне, како у Русији, тако и међу савезницима.
Али ево шта је у емиграцији написао можда најбољи историчар Првог светског рата Антон Антонович Керсновски:
„То је био једини излаз у насталој критичној ситуацији. Сваки тренутак оклевања претио је да се претвори у пропаст. Главни врховни командант и његови сарадници више нису могли да се изборе са ситуацијом – требало их је хитно заменити. А пошто Русија није имала војсковођу главног врховног команданта је могао заменити само цар.“ 1)
