Протојереј Јован Пламенац

Тек када нерођеног човјека доживимо као и рођеног, и сами ћемо постати људи...

     †     †     †

У гинеколошко-акушерским клиникама имамо ситуације да се у исто вријеме љекари у једној просторији боре за живот превремено рођеног човјека, или у природном термину рођеног уз компликације, а у другој, под истим кровом, да у материци његове мајке убијају другог човјека, који још није рођен.

Догађа се, додуше ријетко, као што се догађа и приликом стријељања, да човјек преживи абортивни захват, да абортус буде неуспјешан. Тај љекар који је покушао да убије човјека у жениној материци али није успио, као и сво медицинско особље које му је у томе помагало, када се тај човјек роди свесрдно ће се потрудити да он остане у животу. Исто тако бива, углавном, и са мајком: она је потписала захтјев да њено дијете буде убијено у њеној материци, али када то не успије и оно се роди вољеће га и старати се о њему. Исто тако бива да жена која је користила тзв. контрацептивно средство (које не спрјечава зачеће него спрјечава да се зачети човјек усади у материцу) када види да то није успјело и да је, ипак, остала трудна, одлучи да роди то дијете о којем ће послије да се мајчински стара и воли га.

Што се то промијенило у организму и личности човјека чином рођења? Да ли је човјек прије рођења једно биће, а послије рођења друго? Или је он човјек само након рођења? Што се чином рођења код човјека промијенило осим амбијента његовог бивствовања?

Опширније...

Протојереј Дарко Ђого – разговарао Трифко Ћоровић

Напомена уредништва Саборника: Поштовани читаоци, Вашој пажњи усрдно препоручујемо интервју који је за "Српско коло" са оцем Дарком Ђогом урадио Трифко Ћоровић, уредник братског портала Слободна Херцеговина. Данас када по појединим питањима друштвеног и црквеног живота Србадије одзвања заглушујућа тишина нашег свештеноначалија, сваки одважан гест који је на трагу онога што је нашу Свету Цркву красило вековима, представља истински мелем на рану верујућег народа...

   †   †   †

За протојереја-ставрофора Дарка Ристовог Ђога може се слободно рећи да је водећи интелектуалац Републике Српске. Поред неспорног звања и образовања овај савремени српски богослов, редовни професор на Православном богословском факултету у Фочи, не либи се да, за разлику од остатка академске заједнице која углавном мудро ћути, увијек јасно и гласно проговори на актуелне теме без страха да би се својим ставом могао замјерити политичкој елити са обје стране Дрине.

Носити крст, слободарски дух и језик њему је суђено. Бескомпромисни ставови су дубоко уграђени у породичну генетику. Уосталом, шта друго очекивати од сина Риста Ђога, човјека који је не само стварао Републику Српску, већ и њене кључне информативне институције. Званично се Ристо никада није нашао на списку стваралаца Републике Српске, нити су његови потомци имали статус дјеце палог борца, али чувајући темељне националне вриједности породица Ђого представља симбол слободе и пркоса, која је тако карактеристична за сарајевске Србе — највеће жртве одбрамбено-отаџбинског рата и најистрајније чуваре темеља најмлађе српске државе.

Уосталом, Дарко Ђого је најприје као студент, а касније и као професор и декан радећи на Богословији у Фочи наставио континуитет сарајевске богословије која је основана прије 140 година.

У разговору за Српско коло проф. др Дарко Ђого говори о свим мањкавостима образовног система, немарном односу према култури сјећања, равнодушности према националној баштини, демографској обнови српских крајева, погубном утицају глобализма, реформи и реформистима православне цркве, народним ауторитетима и српским сеобама и диобама.

Опширније...