Јеромонах Серафим Роуз

Кад долазимо у наше свете православне храмове и славимо Бога онако како нас је Он Сам научио да га славимо, кажите ми, чему треба највише да се дивимо? Да ли неупоредивој лепоти и узвишености Божанске службе која је пре хиљаду година толико задивила изасланике Светог Великог Кнеза Владимира, да нису могли да разликују земљу од неба? Или неописивом богатству и разноликости богослужења које може да се упореди једино са бесконачном дарежљивошћу и неисцрпношћу саме природе, у чему се дословно одражава дарежљивост Небеског Творца? Или пак задивљујућем поретку који неизмењиво пребива у центру ове разноликости, благодарећи коме православна служба добија хармоничну целовитост и узноси нас у једнодушно поклоњење Богу?

Како је тужно што има тако мало православних хришћана који у пуној мери познају Богослужење и прожети су његовим духом. Јер Богослужења за нас представљају стални извор надахнућа, и, по мишљењу Светих Отаца, који су их уз Божију помоћ и створили, она треба да у нама сачувају искру спасоносне православне вере, те да из ње распламсају велики пламен љубави. Мало ко данас познаје и воли црквени Устав - Типик, који указује на правила и поредак црквених служби, који доводи у ред, ако умемо да га схватимо, и сама наша срца, указујући свише на пут ка Истоку, према коме нас позива Црква!

Опширније...

Свети Николај Србски

 Где су задужбине суседних народа и владара на српској земљи? Стави себи ово питање, Србине, три пута и размисли. Нигде ни једне.

Опширније...