О. Серафим Роуз

 Seraphim Rose

Након што је јуна 1961. године магистрирао оријенталне језике, девет година након уласка у академски свет, Јуџин Роуз (касније отац Серафим) доноси за многе изненађујућу одлуку – напушта универзитет. Није желео да ради на докторату нити да тражи запослење на универзитету, које би, својим знањем и квалитетима, сигурно задобио. Оваква вест била је непријатно изненађење за околину која није разумела Јуџинове тежње, а пре свега за породицу, којој је у облику писма, уместо личним путем, саопштио разлоге одласка са универзитета...

Након тога, Јуџин је радио слабо плаћене послове по ресторанима и кухињама, да би отплатио стан, а паралелно је радио на књизи коју је почео да пише непосредно по спознавању Православља. Успео је и у намери да отвори књижару у Сан Франциску са православном литературом коју је наручивао из Русије, да покрене часопис “Православна реч“ у којем је радио на превођењу житија руских светитеља и новомученика на енглески језик, да би на крају откупио имање у Платини и основао монашку заједницу.

Опширније...

Свети Николај Србски

 bca2afe67aad8054cf4b997b3b666015

Говорено у једном времену, које је под притиском утилитаризма жудело за једним бољим васпитним идеалом.

... Од тебе, мајко, зависи највише. Имај увек на уму ово троје.

Прво: остави своје дете без ручка. Ти не треба да будеш детету своме анђео који само милује, но и анђео који мисли и суди. Остави твоје дете без ручка, то је неопходно потребно. Твоје дете треба да сазна, шта значи бити гладан и треба да буде способно, да овда-онда у животу своме да свој ручак гладнима. Они, који никад нису осетили на себи власт глади, постали су најнемилостивији и најбезбожнији.

Друго: не дозволи своме детету никад, да говори зло о другим људима пре него је признало и покајало своје зло. Свет може поправљати само онај, ко је у стању себе поправити. Сви велики реформатори света преживели су претходно једну велику унутрашњу револуцију. Сви Хришћани могу оправдати своје име поглавито том унутрашњом револуцијом.

И треће: не учи своје дете себичности. То је грех 90% мајки. Научити дете себичности значи поновити наук који му је природа већ дала у зачећу његовом. Ма колико га ти, мајко, учила несебичности, никад нећеш потпуно победити природу. Зато не престај саветовати свако јутро сина: подај, сине, од свега што имаш доста, један део твојим друговима који немају ништа. Не престај свако вече тражити рачуна од сина о његовим добрим делима од тога дана.

Опширније...

Свети Николај Србски

220720221621i

Говорено у једном времену које је под притиском утилитаризма жудело за једним бољим васпитним идеалом.

Дете је отац човеку.

Wordswort

Сви ми сматрамо себе за јединице, а друге за нуле.

Пушкин

Све се пењало ка човеку, Човек постигнут - све је постигло свој циљ. Но савршен човек почиње сад журно се пењати ка Богу.

Browning: Paracelsus

Црква Христова, дрaгa брaћo, од почетка носи револуционарни карактер. И уколико је Црква ова у историји стајала ближе Христовом идеалу утолико се очигледније испољавао тај њен револуционарни карактер. У моментима пак кад је Црква под неодољивом прашином времена понирала у дугачку поворку обичних људских установа, њена револуционарна боја бледела је. На револуцији и заснована, од револуционара саздана, у револуционисању човечанства показала је Црква свој највећи сјај. Педагогика хришћанска је отуда револуционарна онако исто као и Црква хришћанска у опште. Васпитати за праву хришћанску Цркву увек је значило револуционисати. Кад се у Цркви изговори реч васпитање она не значи оно што значи у уџбеницима о васпитању, она не доводи у сумњу и не збуњује нејасношћу и двосмисленошћу. Васпитање у Цркви може да значи само револуционисање.

Опширније...

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com