Свештеник Георгиј Максимов
(На родитељску суботу, субота Друге седмице Великог поста)
Драга браћо и сестре, на данашњи дан Црква нам је понудила посебно помињање наших блиских покојника. Често се догађа, поготово када смрт изненада стигне, да постављамо питања: „Зашто нас је баш сада напустио? Зашто још није могао да поживи?“ Да би одговорили на ова питања, неопходно је пре свега сетити се ради чега смо ми уопште били доведени на овај свет. Бог нас је створио да делимо Његову љубав и блаженства. Али он их не намеће, и због тога Свом разумном створењу – нама – Бог даје слободу, да би свако могао да направи избор.
И у томе је смисао земаљског живота. Свако прави избор – са Богом или са грехом. И тај избор се не ограничава умом, он се изражава самим нашим животом. Шта је у првом плану у нашој глави: љубав према Богу или самољубље, из кога проистичу сви греси? И када човек направи тај избор, наступа његово време за умирање. Више нема смисла да он продужава земаљски живот. Човек добри, који воли Бога, узима се из овог живота затрованог злом и тугом у истински, срећан живот. Попут студента који је положио испит и нема смисла да и даље седи у аудиторији, тако и томе човеку нема смисла да се више задржава овде. Са друге стране и човека који је начинио избор у корист греха, не држи Бог на земљи. Док постоји могућност покајања, Господ је дуготрпељив, али када се човек неповратно укоренио у греху, шта ће бити уколико он проживи још 20-30 година? Само увећање његових грехова и у складу с тим, увећање тежине његове надолазеће казне. Слава Богу, ако су наши умрли ближњи били верујући и добри људи. Тада је и смрт, као што знате, само привремено одвајање за нас, уколико сами идемо путем спасења. Много теже је ако неко од наших блиских умре, остајући туђ Христу, умро у греху и непријатељству са Богом. Веома горко и болно је у том случају, али шта да се ради – такав је био њихов избор. Ми треба да се молимо за умрле и бринемо о томе да сами направимо правилан избор у том животу. Доћи ће време када ће и нас помињати за упокој, тада сами нећемо моћи ништа радити. А овде и сада, док смо још живи – можемо. Трудимо се да разумно искористимо време нашег живота како би направили правилан избор, а љубав према умрлим изразимо у нашим молитвама за њих!
10. марта 2018. г.
Храм прп. Сергија Радоњешког у Бусинову.
