Реч пастира
Свети Николај Србски
Простре блудница косе пред Тебе Господе,
пружи Јуда руке безаконицима;
она да прими опроштај,
а овај да прими сребрнике.
Први грех који се показао у ономе свету духовноме јесте завист. Сатанаил је позавидео величини Створитеља свога, због чега је одбачен и бачен у поноре паклене таме. Кад је он отпао од Бога, отпало је и име Божије из његовог имена. Јер име Божије на јеврејском јесте Ил. Као у речи Емануил или Михаил или Гаврил. Сатанаил је од тада прозват Сатана. Но Сатанаилова завист је била везана са гордошћу, као то што обично бива. Јер он је помислио – као што сваки отпадник од Бога и данас помишља – да он може боље и мудрије од Бога управљати овим Божијим светом.
Свештеник Георгиј Максимов
(Проповед на Матеја, 24: 45-51)
Драга браћо и сестре, у данашњем читању Јеванђеља Господ нас призива да будемо будни у духовном животу и указује да слуга који изгуби ово бдење почиње да пада у разне грехе и на тај начин губи своје спасење. Мислим да то сви знамо из искуства, јер непажњом чинимо многе грехе. Ретко се дешава да оцрковљени хришћанин који искрено верује у Господа, свесно одлучи да почини неко зло. Наравно, такви падови се дешавају, али ипак, слава Богу, не тако често. А значајан број грехова представљају греси које ми допуштамо себи, пре свега услед глупих навика које су се укорениле током много година живота проведеног у неверовању. Као друго, због тога што нам је ум расејан и немамо будност на коју нас призива Господ. То јест, унутрашње трезвености и усмеравања погледа нашег ума ка Богу.
Свештеник Георгиј Максимов
(Проповед на Марко, 24: 3-34)
Драга браћо и сестре, ево смо ступили у Страсну седмицу и данас смо слушали Јеванђелско чтеније где нам је Господ подробно говорио о томе како ће се завршити наш свет. И Он је то урадио из љубави према нама. Он је знао да се људи плаше неизвесности, да се плаше будућности, управо због тога што не знају шта их тамо чека.
И премда је добро и довољно знати да нас чека Господ, да се о нама брине Отац Небески Који нас воли, али Спаситељ снисходи нашој немоћи и прича шта ће бити на крају. И објашњава нам зашто не треба ничега да се плашимо. А речи „не бојте се“ Он веома често понавља кроз читаво Јеванђеље.
