Реч пастира
Свештеник Михаило Бацковић
То између је централно мјесто које је Свети Сава оставио Србима да свима лијево и десно буду путоказ и светионик. Путоказ онима који су на лошем путу а светионик онима који лутају у магли својих стечених идеологија којима се Српство условљава.
Продавци магле и дезорјентисани путари са свих страна свијета вукли су на странпутице наш напаћени народ.Светосавско средиште замјенили смо егоцентризмом или политичким централизмом. Које су границе српског народа, и да ли те границе које су међу нама постављали постављају границе у нама!?Мијењајући границе, борећи се са својим и туђином, тражећи слободу тражили смо и губили себе. И док смо имали свете вође себе смо проналазили гдје год би били и били смо слободни и под окупацијом, јер се са њом нисмо мирили и мир смо носили у себи. Док смо бранили своје били смо своји на своме, када смо пожељели да узмемо туђе изгубили смо себе стварајући неку “велику” државу свих оних који у њу нису ни хтјели.
Протојереј Дарко Ђого
Јучерашње скандалозно извјештавање РТС-а најбољи је показатељ колико је Србија и даље друштво под слојевитом окупацијом. Узалуд предкумановска симболика када се ниједан слој идеолошких заблуда није освијестио нити се радило на сагледавању залудности странпутица којима се ишло.
Напросто: само један слој данашње друштвене свијести у Србији баштини дубоке и вјековне српске координате – али још више су присутни сваки облик токсичног југословенства, авнојевског комплекса више и авнојевског комплекса ниже вриједности, јуловска измјештеност из реалних геополитичких координата, културна и политичка податност „демократа“, декоративни национализам синтетичке власти…
Mитрополит Ставропољски и Невиномиски Кирил
У току протекле недеље Виши црквени савет Руске Православне Цркве је одобрио програм специјалног курса „Основе обуке свештенослужитeља за служење у зони борбених дејстава“. Председник Синодског одељења за сарадњу с Оружаним снагама и органима безбедности митрополит ставропољски невиномиски Кирил испричао је дописнику издања „Комерсант“ Павелу Коробову шта уче свештеници који се упућују у зону СВО, као и колико клирика је тамо већ било и колики су губици Руске Православне Цркве. Митрополит Кирил је такође објаснио зашто је реч „капелан“ неумесна кад је реч о свештеницима у руској војсци и како се у Цркви решава питање правног положаја војног клира.
— Како је у руској армији уређена институција војног клира? Коме се потчињавају војни свештеници – црквеном или војном руководству?
— Сад се више нико не чуди што свештеник не служи само у храму, већ и ван њега. И заиста, данас је најпознатије место службе клира ван парохије – армија.
Говорећи о институцији војног клира морамо укратко рећи нешто о главним смерницама њене обнове у савременој фази. На колегијуму Министарства одбране 1994. године разматрано је питање сарадње Оружаних снага и Руске Православне Цркве. Резултат представља одлука „О мерама за јачање војнопатриотског васпитања војника и омладине у интересу оружаних снага“
