Протојереј Дарко Ђого
Не треба бити ни пророк ни мудрац да разазнамо зашто се у овом тренутку покушава насилна елиминација српског народа са простора АП Косова и Метохије (под окупацијом страних снага и албанских терориста прерушених у цивилне власти). Геополитички моменат се чини савршено повољним за понављање „Олује“ или бар мартовског погрома, а неким ужасним дослухом оног демонског у времену и људима увијек се деси да таква искушења нарочито се интензивирају пред празнике – од Никољдана па до Савиндана сваки ненависник Цркве као да интензивира свој ход ка пропасти (сјетимо се да је изгласавање оног срамног и разбојничког „Закона“ о одузимању светиња у Монтенегру био управо у овом периоду).
Свети Николај Србски
Кипарска звезда, и луча цркве.
Бранитељ вере, Спиридон свети,
Ко дете препрост, чедан ко дете,
Простотом својом он свету светли.
Свети Јован Златоусти
...Сви су они били расејани због својих хула и изагнани одасвуд попут вукова, јер су у лику блажених људи - тадашњих предстојатеља Цркава - срели противнике и храбре борце против њих: били су то прави пастири! Али ја видим велику разлику између пастира тог времена и савремених пастира. Оно су били борци, а ови су бегунци; они су се усавршавали у књигама и учењима, а ови се баве одећом и украшавањем. Ови, попут најамника, остављају овце и беже, а они су полагали душу своју за овце, по узору на Доброг Пастира. О, блажени мужеви, чија су имена у књизи живота! Њих су плашили демони, претили су им јеретици, али „занемеће уста оних који говоре неистину“ (Пс. 62:11)...