У среду, 5. априла 2017. године у изложбеном салону Руског Дома у Београду, са почетком у 18 часова биће отворена изложба фотографија посвећена сећању на царску породицу Романов под називом „У сусрет Руском Цару“.
Изложбу реализују Руски Дом у Београду, Сретењски манастир из Москве и студио „Руски Цар“, уз учешће СОЗ Архиепископије београдско-карловачке.
Пројекат изложбе је настао са жељом и циљем да се српској публици приближи лик и дело последње владајуће династије Романов. Поред тога, да се пробуди сећање на породицу Романов, ближе упозна са животом и жртвеним служењем породице последњег Руског императора.
Отварање изложбе је организовано поводом прославе рођендана Руског Дома у Београду, чији је први назив био Руски Дом у част императора Николаја II.
Руски емигранти су га, својим трудом, саградили и свечано отворили 9. априла 1933. године. Руски Дом представља најстарији културни центар у Београду, а такође и најстарији центар руске културе у Европи.
Буђење сећања на царске мученике носи посебан значај у долазећој 2017. години, када се навршава 100 година од почетка велике руске трагедије, а 2018.године 100-годишњица мученичке кончине последњег Руског императора и његове породице, који су у Руској и Српској Цркви прибројани лику светитеља. Изложба је одржана на више места у Београду и његовој околини, а такође у Требињу, Чачку, Ужицама, Зрењанину, Пријепољу, Прибоју, Беранама, Бору, Гацку, Ораховцу, Бањој Луци.
Музички програм ће извести дечији мешовити хор „Орлићи“ из Батајнице.
Среда, 5. април, 2017. године са почетком у 18 часова. Изложбени салон у Руском Дому,Краљице Наталије 33, Београд.
Изложба ће бити отворена до 19. априла.
После Октобарске револуције 1917. године велики број бивших поданика Руског царства емигрирао је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (будућу Југославију).
Идеју руске заједнице о оснивању свог културног центра у Београду ватрено су подржали краљ Александар I, патријарх Српске Православне Цркве Варнава, као и многи српски политичари и културни делатници.
Године 1928. У Београду је основан Руски културни одбор под покровитељством академика-слависте Александра Белића, који је завршио Царски Московски универзитет, и који је касније постао председник Српске краљевске академије наука. Један од главних праваца у делатности Белићевог комитета била је помоћ у стварању овог центра. Југословенске власти су издвојиле значајна новчана средства за руске културне организације.
Дана 22. јуна 1931. године положен је камен-темељац, а 9. априла 1933. године свечано је отворен Руски дом „Цар Николај II“, најстарији страни културни центар у Београду и најстарији дом руске културе у Европи. У темељ Дома положена је повеља с речима о руско-српском братству и посветом Николају II, као и с речима захвалности краљу Александру. У згради су истакнуте две плоче са захвалношћу двојици монарха – „заштитнику Срба“ Николају II и „заштитнику Руса“ Александру I.
Отварању Руског дома присуствовали су чланови краљевске породице, премијер и угледни представници југословенске интелигенције.
Архитекта здања Руског дома био је војни инжењер, члан београдске уметничке групе К. Р. У. Г., бивши начелник интендантске службе Деникинове Добровољачке армије Василиј Баумгартен (1897–1962). Стручњаци овај пројекат истичу као најзначанији, не само у неимарском раду архитекте, већ и од свега онога што су Руси саградили у Југославији.
