Олег Платонов

Напомена уредника: Поштовани читаоци, већ смо на нашем порталу указали на излазак и трећег тома „Словенске енциклопедије“ у издању „Института руске цивилизације“. Недавно је на моју електронску адресу и адресу неколицине руководилаца Свесрпског словенског покрета и руководилаца словенских покрета у другим словенским земљама, стигло писмо од Олега Анатољевича Платонова, директора „Института руске цивилизације“, везано за излазак „Словенске енциклопедије“. Сматрали смо својом дужношћу превести то писма које нас поближе упознаје са изузетно значајним издавачким подухватом „Института руске цивилизације“…

image

♦     ♦     ♦

Писмо Олега Платонова руководиоцима Словенског покрета

Поштовани пријатељи и истомишљеници!

Вашој пажњи представљам невелики материјал посвећен тротомној Словенској енциклопедији која је недавно угледала светлост дана. Такође подсећам да се са коначном верзијом можете упознати путем сајта                               www.rusinst.ru

Олег Платонов

♦     ♦     ♦

ВАЖАН ДОГАЂАЈ У СЛОВЕНСКОМ СВЕТУ

Институт руске цивилизације и Свесловенски савез обавештавају да је тротомна „Словенска енциклопедија“ угледала светлост дана (872, 864 и 856 страница). Приликом формирања издања коришћено је више од 3 хиљаде илустрација.

news cm slavyanskaya encyclopedia v 3t

Као замајац у припреми енциклопедије послужио је Свесловенски конгрес у Прагу 1998. године, на коме је после скоро стогодишњег прекида поново постављено питање о неопходности њеног састављања, као важног фактора будућег уједињења словенских народа и држава.

Стварању енциклопедије претходио је излазак издања Института руске цивилизације у виду десетина монографија и публикација словенских научника и истраживача словенства - В. И. Ламанског, Ј. И. Венелина, А. С. Будиловича, А. Ф. Ритиха, О. Ф. Милера, Л. Нидерле, а такође десетине томова дела словенофила, од И.В. Кирејевског и А.С. Хомјакова до С.Ф. Шарапова и А.Г. Шчербатова.

Горе побројани научници сматрали су да све словенске народе сједињује припадност древној словенској цивилизацији и да су сви они – један народ који се касније поделио на делове, од којих је сваки кренуо својим путем. Но, заједнички духовни корени словенског јединства су се очували, као што се очувала и дубока генетска и мистична веза која повезује поједине гране словенства. Данас, према различитим проценама, у свету живи око 320-350 милиона словенских људи. Тако огроман масив међусобно родних племена и народа, наравно, захтева састављање посебне словенске енциклопедије, која одражава све стране живота некада јединственог цивилизацијског, етнографског и културног монолита.

Наша енциклопедија је прва те врсте, међутим, питање о неопходности стварања словенске енциклопедије покретало се још од краја почетком XIX века. Камен темељац је поставио академик В.И. Ламански на Конгресу руских слависта 1903. године. Облик будуће енциклопедије разматран је на конгресу слависта као комплекс монографија о појединим гранама славистике. Тај пројекат је остао неостварен, но као споменик тог пројекта и конгреса 1903. године, остало је девет књига које су изашле у периоду од 1908 до 1921. године.

Потом је катастрофа 1917. године на дуги низ година идеју стварања Словенске енциклопедије скинула са дневног реда научне заједнице. Међутим, славистика се и даље развијала и ХХ век је представљао време појаве мноштва врхунских радова, па је за стварање енциклопедије практично све било припремљено. Те силе под које су потпале словенске државе после 1945. године, посебно после смрти Ј.В. Стаљина, плашиле су се такве енциклопедије као моћног фактора уједињења Словена, јачања словенског јединства. У идеји уједињења словенства руководиоци социјалистичких земаља су видели опасност за развој комунистичког покрета.

Питање о неопходности Словенске енциклопедије постављало се практично на свим међународним конгресима слависта, међутим, то су биле само личне иницијативе појединих научника. На Словенском конгресу 1998. године у Прагу, то питање је разматрано у кулоарима, са учешћем професора Хвале и скулптора В.М. Кликова. Потом је питање покретано на словенским конгресима у Минску и Кијеву. Одлука о стварању Словенске енциклопедије у Институту руске цивилизације прихваћена је почетком 2014. године. Професор С.Б. Лебедев је првобитно саставио речник енциклопедије, а у процесу рада он је увећан неколико пута. Најподробнија питања припреме разматрана су од стране „Свесловенског савеза“ већ током Јубиларног свесловенског конгреса 2017. године.

Историјска и идеолошка основа Словенске енциклопедије ослања се на идеје и мисли руских словенофила, као и учесника конгреса из 1903. године, пре свега В.И. Ламанског, А.Н. Јасинског, А. С. Лапо-Данилевског; у етнографску основу легли су радови словенских научника. У новој енциклопедији систематизовано је стотине етнографских извора, искоришћени су материјали о народном животу, прикупљени од стране најбољих етнографа и познавалаца народног живота: Ф. Буслајева, М. Громика, В. Даља, Н. Јермолова, И. Забелина, Д. Зеленина, А. Коринфског, И. Калинског, Н. Костомарова, С. Максимова, И. Снегирева, И. Сахарова, Н. Степанова, А. Тершћенка, Н. Толстога, В. Чистова, И. Шангине и других, а такође чешки научника П. Шафарика и Л. Нидерлеа. У енциклопедији је први пут у славистици коришћен етнолингвистички речник под редакцијом Н.И. Толстога, приређен од стране великог колектива руских научника у Институту славјановеденија и балканистике.

У том делу енциклопедије која је посвећена руској ентографији, за основу је узет рад Д.К. Зеленина «Русская этнография» који се појавио 1927. године у Лајпцигу (Russische (Ostslavische) Volkskunde), у коме се етнографија руског народа разматра у јединству чак не три (великоруске, малоруске и белоруске) него четири гране – северноруске, јужноруске, малоруске и белоруске. Монографија Зеленина у великој мери је садржала, закључила и истицала дуг и веома плодотворан период историје руске етнографије која се протезала од 30-40-их година XIX века до 1917 године.

У новој енциклопедији словенски свет је приказан као јединствена цивилизација која се развијала по сопственом координатном систему. Посебно су разматрани духовни темељи словенства – као главно везивно ткиво свих словенских народа које дефинише њихове опште црте. Између осталог, у енциклопедији је показано да се развој словенске цивилизације остварује у условима непрекидне борбе са цивилизацијом романо-германском – западном. Истовремено, у словенској цивилизацији је првобитно пеовладавало опште начело над личним, духовно над материјалним, а у западној су царевали индивидуализам и рационализам, материјално је преовладавало над духовним. Освајање представља главни вектор узајамних односа Запада са другим народима, док је миротворачка улога словенског племена омогућавала економски и културни успон земље и народа који су је насељавали.

У новој Словенској енциклопедији решавају се главна идеолошка питања словенског јединства и узајамне сарадње. Аутори издања верују да ће излазак ове енциклопедије представљати важан фактор зближавања словенских народа и држава. Само заједно са Русијом, словенски народи ће успети да савладају ту светску кризу, чији је главни узрок постала западна романо-германска цивилизација која је довела човечанство у дубок ћорсокак.

Главни уредник Словенске енциклопедије

Олег Анатољевич Платонов

21519951

Други чланци...

Породични сабор

baner nedelja porodice

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com