Свети Николај Србски
Симеон старац пресит живота
Зимских студени, летњих врућина,
Пресит промена, пресит красота,
Заморен старац мноштвом година
Ал' живет мора покрај ћивота
Докле не сретне Божијег Сина.
Сам старац живи, воли осаму
Мисли му само к небу се вију
Мислима старац просеца таму
Уз мисли сузе очи му лију.
Ал' живет мора у светом храму
Све док не сретне дивног месију.
Царства пролазе, а старац стоји
Сам без сродника и пријатеља,
Земља се мртвим гноји и гоји,
А време преде к'о хитра преља.
К'о да се старца и време боји
Симеон чека свог Спаситеља.
''О Боже благи, старац вапије,
Пресеци једном моје чекање
Покажи оног ког вечност крије
Оправдај људско дуго надање.
Без смене сражар, свет ми се смије
Испуни милост и обећање!''
Ал' шта то блесну? Светлост пречиста!
Док старац сузом натапа стене
То Дева света унесе Христа,
Узе Га старац из руке Њене.
''Он је – узвикну – Он је заиста!''
Сретно ти, старче, с Богом сретење!
Радостан старац к'о младић гори,
Млад се осећа држећи Њега,
Гледа Га, гледа, сунце у зори,
Шта још да жели, ево му свега.
Пресит живота Богу говори:
''Отпусти, сада, слугу Твојега!''
