Протојереј Дарко Ђого
Јучерашње скандалозно извјештавање РТС-а најбољи је показатељ колико је Србија и даље друштво под слојевитом окупацијом. Узалуд предкумановска симболика када се ниједан слој идеолошких заблуда није освијестио нити се радило на сагледавању залудности странпутица којима се ишло.
Напросто: само један слој данашње друштвене свијести у Србији баштини дубоке и вјековне српске координате – али још више су присутни сваки облик токсичног југословенства, авнојевског комплекса више и авнојевског комплекса ниже вриједности, јуловска измјештеност из реалних геополитичких координата, културна и политичка податност „демократа“, декоративни национализам синтетичке власти…
Ништа од тога као да се није спознало као грешка и заблуда већ супротно: Србија данас као да живи под неколико кругова унутрашње и спољашње окупације од чега је она унутрашња још опаснија. А том неодлучношћу и двосмисленошћу шаљу се поруке које сигнализују слабости и немоћ, упркос аутопутева и ко зна чега још.
Не може се изградити аутопутева колико се може дати симболичких аутоголова. Република Србија као средиште Његошеве Србије „од Дунава до мора сињега“ и даље не налази снаге да се прене из те вишеслојне магле. Не треба онда да се много чудимо збуњености Срба у Црној Гори који и сами живе у непрекидној магли историјских сјећања на некадашњу српску земљу Црну Гору али и у Монтенегру који је од 2006. до данас стално показивао свој анти-српски став. Та двосмисленост Црне Горе као да није научила никога у Београду да Србија данас нема право на државну двосмисленост ако жели да носи име и симболе цјелокупног српског народа.
Као син дугогодишњег дописника Радио Београда осјећам истовремено срамоту што нам је „медијски јавни сервис“ Србије такав какав јесте, мада не заборављам ни помоћ многих очевих колега током рата Српској Радио-Телевизији на Палама.
Но као и у свему, „напредак“ Србије од 2000. наовамо као да се увијек плаћа умањењем оног српског у њој. Јучерашња брука и срамота коју се нису удостојили да исправе макар извињењем, свеколика „културна рубрика“ око ОКО платформе која као да је сваштара за југоносталгичне нарикаче, потпуна заосталост у некој сварљивијој и лакшој верзији аутошовинизма – све то показује да је РТС у дубокој кризи у којој се јучерашњи инцидент није омакао већ представља одраз трајне окупираности Србије људима који раде на томе да нас нема или бар да заборавимо ко смо.
Но само једно упозорење онима који би о овоме требало да поведу рачуна. нису сви људи акваријумске рибице.
Сљедећи пут када будете моралисали другима о њиховом ставу, врло је извјесно да ће вас неко подсјетити да сте и сами пристали да буде платформа са које ће се (за почетак медијски) пуцати по Републици Српској.
Можда вас колеге и политичари неће опоменути, али нисмо сви склони да нас газите као мраве.
Има нас који волимо Србију више од вас којима је то само још једна од наљепница за фирму у којој (али не и за коју) радите.
Србија није РТС али РТС јесте медијски образ данашње Србије.
Сам о себи говори какав образ.
Извор: ИН4С
Опрема и наслов текста: Саборник
