Реч пастира
Митрополит Филарет Вознесенски
На данашњи дан, када Црква прославља великог праведника – часног, славног пророка, Претечу и Крститеља Господњег Јована, „од кога већег“, како Је рекао Сам Спаситељ света, „није било међу рођенима од жена“ – желим да скренем вашу пажњу на један случај из живота нашег Спаситеља, који се непосредно тиче Светог Јована Претече.
Свето Јеванђеље нам говори да је Јован, кад је већ био у тамници, послао своје ученике Спаситељу да би они у његово име поставили Спаситељу питање: „Ты ли еси грядый, или иного чаем?“ тј. јеси ли ти Онај Који треба да дође (подразумева се наравно, Месија, Спаситељ света) или другога да чекамо тј. не Тебе?
Ово питање, које су ученици поставили у име свог светог учитеља, може код човека да изазове мисли да је Јован, који је тако убеђено својевремено сведочио о божанском достојанству Јагњета Божијег, које узима грехе света, одједном посумњао у тамници. Један од богослова изрекао је претпоставку да је Јован имао тешко искушење у тамници; кад се пред њим показало сво његово пророчко служење, он као да је одједном посумњао: „А можда то и није Месија и све што сам урадио, све је узалуд?“ Заиста, таква мисао се може појавити од онаквог питања.
Протојереј Јован Пламенац
Тзв. контрацептивним средствима и вантјелесном оплодњом бива убијено далеко више људи него абортусомАко кроз човјеков живот пођемо уназад, па и од његове дубоке старости, и идемо секунд по секунд тражећи тренутак када је постао жив, доћи ћемо до његовог рођења, заћи у мајчину утробу и ићи даље – све до његовоg зачећа. На свом том путу нећемо наићи ни на један други тренутак када ћемо моћи да кажемо: ево, сада је постао жив.И наука је установила да човјеков живот почиње његовим зачећем. Спајањем сперматозоида и јајне ћелије дефинисано је ново људско биће. А кад је тако, онда је сваки неприродни, насилни прекид човјековог живота од тренутка његовог зачећа убиство, без обзира на аболирање тог чина правном регулативом. То је убиство које никога ко је у њему учествовао неће стрпати на робију.Проблем се умножава када се прича о убијању зачетог а нерођеног човјека заврши на абортусу, што у пракси бива скоро увијек. У општем непоимању размјера и тежине злочина убијања нерођених људи, тзв. абортус постаје димна завјеса која заклања далеко бројније убијање нерођених људи тзв. средствима за контрацепцију и вантјелесном оплодњом.
Протојереј Јован Пламенац
Напомена: Настављамо са објављивањем изузетне студије о убиствима деце званим абортус оца Јована Пламенца, коју публикује у наставцима на потралу ИН4С...
† † †
Када почиње човјеков живот
Још су се древни философи бавили питањем почетка људског живота. Питагорејци су сматрали да је дијете у мајчиној утроби живо након 35 дана од зачећа, Хипократ да је мушко дијете живо након 30 а женско након 42 дана, Аристотел мушко након 40 а женско након 80 или 90 дана од зачећа…
Тертулијан, хришћански свештеник из Картагине, који је живио у другој половини другог и првој половини трећег вијека, сматрао је да је човјек жив од тренутка зачећа. Истовјетан став о почетку живота човјека проповиједали су многи оци ране Цркве са Истока: Григорије Ниски, Максим Исповједник, Јован Дамаскин, Климент Александријски, Јован Златоусти…
