Реч пастира
Свети Николај Србски
Поштовани читаоци, свети Николај Србски је на Видовдан 1948 године изговорио ову беседу, вероватно и не сањајући да ће међу данашњим србским властодршцима бити оних "ни студених ни врућих" који ће у борби између крстоносаца и крстоломаца не само бити неутрални, него и на страни ових других...
† † †
Ево нам опет Видовдана. Ево дана, када је један хришћански народ све изгубио и добио више од изгубљенога. Ево дана, који као страшни суд виси над народом истовремено благосиљајући и проклињући. Кога благосиља Видовдан? Оне, који вером Христовом живе и дишу, и за Христову веру страдају и гину. Кога проклиње? Проклиње неутралце. Потребно је ово нарочито истаћи, јер је корисно за наше дане. И сам Бог одбацио је као проклете оне, који су неутрални у пресудним борбама између Христа и антихриста.
Протојереј Дарко Ђого
Поштовани читаоци, са Телеграм канала оца Дарка Ђога преносимо његово размишљање о Косову...
† † †
Избор "Србија са Косовом и Метохијом" или "Србија без Косова и Метохије" заправо значи: Србија или ништавило.
Ништавило је демонска ствар. Зато оно пријети али истовремено и обмањује: говори нам да је избор или постојање у негацији себе, кроз порицањем Косовског завјета или је избор уништење, најприје "умањење животног стандарда", а затим директно уништење и смрт. Међутим, ми стојимо пред људским избором: бити човјек или не бити, бити "ја", бити "ми", бити Срби или не бити ни Срби, ни ми, ни свако наше "ја" укорјењено у нама, у косовском Завјету и Христу.
Јеромонах Серафим Роуз
Кад долазимо у наше свете православне храмове и славимо Бога онако како нас је Он Сам научио да га славимо, кажите ми, чему треба највише да се дивимо? Да ли неупоредивој лепоти и узвишености Божанске службе која је пре хиљаду година толико задивила изасланике Светог Великог Кнеза Владимира, да нису могли да разликују земљу од неба? Или неописивом богатству и разноликости богослужења које може да се упореди једино са бесконачном дарежљивошћу и неисцрпношћу саме природе, у чему се дословно одражава дарежљивост Небеског Творца? Или пак задивљујућем поретку који неизмењиво пребива у центру ове разноликости, благодарећи коме православна служба добија хармоничну целовитост и узноси нас у једнодушно поклоњење Богу?
Како је тужно што има тако мало православних хришћана који у пуној мери познају Богослужење и прожети су његовим духом. Јер Богослужења за нас представљају стални извор надахнућа, и, по мишљењу Светих Отаца, који су их уз Божију помоћ и створили, она треба да у нама сачувају искру спасоносне православне вере, те да из ње распламсају велики пламен љубави. Мало ко данас познаје и воли црквени Устав - Типик, који указује на правила и поредак црквених служби, који доводи у ред, ако умемо да га схватимо, и сама наша срца, указујући свише на пут ка Истоку, према коме нас позива Црква!
