Свети Теофан Затворник

Господ је ћутао у среду и четвртак до вечери, да би се тада обратио ученицима речју којој нема равне ни у људским ни у Божанским писмима. По указању Цркве, сада из уста Господњих слушамо указање да не ометају помазивање миром, будући да се тиме [Његово тело] припрема за смрт. Пред Његовим очима је још само смрт – тј. завршна тајна Његовог доласка на земљу ради нашег спасења. Удубимо се и ми у сагледавање те тајанствене смрти да бисмо извукли благу наду за спасење душа наших, обремењеним многим гресима. Удубимо се, како бисмо стекли наду, јер иначе не знамо где бисмо нашли мира од мучења разбуђене савести и како бисмо се одбранили од свести о праведности Суда Божијег над нама, тако страшног и неизбежног.

Из књиге "Мисли за сваки дан у години" светог Теофана Затворника

Свети Игњатије Брјанчанинов

Срећан и благословен велики радосни празник уласка Христовог у Јерусалим поштовани читаоци "Саборника". Радујмо се данас кад Господ креће ка Свом успињању на Крст да би нама вратио достојанство које изгуби наш праотац. Радујмо се са Небесима, да бисмо ускоро плакали, да се не би, не дао Бог, уподобили онима "отпалим од чокота содомскога и из поља гоморскога" који после неколико дана клицаху "Распни га, распни". Осана на висини! Благословен који долази, Цар Израиљев. Ми Православни јесмо ти "други виноградари", Нови Израиљ који после туге у дане Христових страдања, са радошћу којој нема равне, дочекује Васкрс Господа и Спаса нашег Исуса Христа...

О великом празнику у нашем народу познатијем као Цвети, препоручујемо од срца беседу светог Игњатија Брјанчанинова...

†       †       †

Више од четири стотине година пре него што се десио, пророк Божији изрекао је пророчанство о догађају кога се данас опомињемо и празнујемо. Господ наш Исус Христос, окончавши своју проповед на земљи, величанствено је ушао у царски град Јерусалим, у град поклоњења истинитом Богу, у град који је по преимућству - град Божији.

Господ је ушао као Цар и победник да би своје служење овенчао одлучујућим подвигом: побеђивањем смрти смрћу, скидањем клетве са људског рода и примањем те клетве на себе. Он је у царски град ушао седећи на магарету (Јован 12,16) које никада нико од људи није уседао (Лука 19,30) да би човечанству вратио царско достојанство које је наш праотац изгубио, да би то достојанство вратио успињањем на крст. Неукроћено магаре било је кротко под чудесним Јахачем.

Опширније...