Реч пастира
Протојереј Јован Пламенац
Западњачки глобалистички монструми више неће да чекају Вучића да испуни преузету обавезу: гурнули су му папир о de yure признању Косова за државу под нос да га потпише (de facto је то признање одрадио поодавно, имплементацијом Бриселског и потписивањем Вашингтонског споразума, те игнорисањем Резолуције 1244 Савјета безбједности Уједињених нација). Њима Вучићеви ауто путеви, приче о економском тигру, лидерству у региону, дроновима над Копаоником, повишене борбене готовости, барикаде на Сјеверу Косова, најновији хит злато и et cetera циркуси уопште нијесу забавни.
Није им довољно што је у Србији западњачка новопаганска глобалистичка идеологија имплементирана у медије, школство, социјалне установе, што је већ непромјенљива предсједница Владе јавна лезбијка, што су стране инвенстиције у Србији у ствари инвенстиције српским новцем из њихових кредита... Они хоће све. Хоће Косово, и са њим Србинов Косовски завјет. Хоће душу Србинову.
Свети Николај Србски
Поштовани читаоци, свети Николај Србски је на Видовдан 1948 године изговорио ову беседу, вероватно и не сањајући да ће међу данашњим србским властодршцима бити оних "ни студених ни врућих" који ће у борби између крстоносаца и крстоломаца не само бити неутрални, него и на страни ових других...
† † †
Ево нам опет Видовдана. Ево дана, када је један хришћански народ све изгубио и добио више од изгубљенога. Ево дана, који као страшни суд виси над народом истовремено благосиљајући и проклињући. Кога благосиља Видовдан? Оне, који вером Христовом живе и дишу, и за Христову веру страдају и гину. Кога проклиње? Проклиње неутралце. Потребно је ово нарочито истаћи, јер је корисно за наше дане. И сам Бог одбацио је као проклете оне, који су неутрални у пресудним борбама између Христа и антихриста.
Протојереј Дарко Ђого
Поштовани читаоци, са Телеграм канала оца Дарка Ђога преносимо његово размишљање о Косову...
† † †
Избор "Србија са Косовом и Метохијом" или "Србија без Косова и Метохије" заправо значи: Србија или ништавило.
Ништавило је демонска ствар. Зато оно пријети али истовремено и обмањује: говори нам да је избор или постојање у негацији себе, кроз порицањем Косовског завјета или је избор уништење, најприје "умањење животног стандарда", а затим директно уништење и смрт. Међутим, ми стојимо пред људским избором: бити човјек или не бити, бити "ја", бити "ми", бити Срби или не бити ни Срби, ни ми, ни свако наше "ја" укорјењено у нама, у косовском Завјету и Христу.
