Реч пастира
Протојереј Дарко Ђого
Данас ме је неколико људи питало исто питање: осјећаш ли се и ти издано? Да ли ти је криво што си ишао на литије?
Није лако човјеку да одговори на то питање, а да се ипак не осјети бар сјетно, ако не и сасвим тужно. Нисмо се ми надали великим промјенама и не одмах. Као да се данас заборавља да нам је на устима била она чувена формулација Владике Јоаникија: „ово се зло неће за дуго окончати јер се спремало дуго – али и ми смо се спремали вијековима“. Можда је наш инстант заборав тог осјећања након 30..8. у много чему крив за много шта што се касније дешавало.
Али, да само кажем основни одговор: не, не кајем се за учешће у литијама, иако ништа можда није онаквим каквим бих желио да јесте. Не кајем се – без жеље да моју микрон од жртве поредим са великанима мога рода – као што не може кајати ни војник са Цера због тога што је настала Југославија на његовој жртви а не слободна Србија, као што се не смије кајати толико хиљада српских војника који нису читали „Капитал“ већ су штитили своја села, да би на њиховој жртви настала ФНРЈ/СФРЈ. Не кајем се и не тражим признање јер се за одбрану свога нити можеш кајати, нити тражити признање.
Протојереј Дарко Ђого – разговарала Наташа Јовановић
Присуство патријарха Вартоломеја на прослави 30 година од стицања независности Украјине отворило је Пандорину кутију. Милиони Украјинаца који су одлуком Цариграда да призна расколничку структуру 2019. претрпели прогон, тврде да је ова посета увод у нова страдања.
Порука десет хиљада верника УПЦ Московске патријаршије окупљених на молитвеном скупу надомак зграде Врховне Раде у којој је боравио васељенски патријарх гласи: Ниси добродошао. У којој мери су бојазни украјинског народа оправдане, те да ли је посета Кијеву „папе од Босфора“, како Вартоломеја називају православни Украјинци, шољица чаја коју ће у данима који следе моћи дискретно да одбију остале помесне православне цркве, разговарамо са протојерејом Дарком Ђогом, професорoм Православног богословског факултета Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву.
Свештеник Миладин Митровић
Медијска најава да украјинске нацистичке организације „десничарски сектор“ и „Нацкорпус“ желе хитан састанак са митрополитом Католичке цркве у Лавову – највећем граду Западне Украјине, поново је открила тамну страну Римокатоличке цркве и њене прљаве активности усмерене против јединства православног народа у Украјини. Оваква намјера не би изгледала ни мало зачуђујућа јер је опште позната чињеница да су представници римокатоличке цркве много пута у прошлости искориштавали украјинске радикалне групе ради остварења својих освајачких циљева. Међутим новонастала ситуација на релацији Ватикан – украјински националисти сада изгледа мало другачије.
