Реч пастира
Епископ аустралијско-новозеландски Силуан
Напомена: Поштовани читаоци, поред епископа Зворничко-Тузланског Фотија који се не устручава да критикује сатанистички п(л)андемијски пројекат глобалиста, са радошћу смо дочекали још једно пастирско писмо својој пастви још једног епископа СПЦ. Вашој пажњи препоручујемо пастирску посланицу епископа Аустралијско-новозеландског Силуана...
† † †
Драги нам оци, преподобно монаштво и верни народе поверени нам од Христа Господа...
Посматрајући кризу која је захватила свет, особито континент на коме живимо, желим да вам се обратим као архипастир са неколико речи утехе, да поделим са вама терете које носите.
Никада није било лако следити Христа! Сам Спаситељ нам је наговестио да ћемо у свету имати многе невоље, али исто тако нас је охрабрио речима "не бојите се јер ја победих свет!" (Јн. 16, 33).
Епископ зворничко-тузлански Фотије
Напомена: Поштовани читаоци, после скандалозне препоруке о вакцинацији деце од стране скандалозних "стручњака", предивном песмом огласио се епископ Зворничко-тузлански Фотије. Слава Богу да имамо владика који се не плаше сведочити Истину Христову и у овим тешким временима...
† † †
Протојереј Дарко Ђого
Herr Inzko,
Од првог дана Вашег појављивања на овим просторима Ви сте помно његовали имиџ пријатеља српског народа. И онда када сте, праћени обезбјеђењем, дошли у сарајевску српску Цркву Светог Преображења, да се помијешате са народом, да, ваљда, осјетите његово било, да поиграте коло и поразговарате са окупљеним свијетом и свештенством, мени је лично била далека Ваша нападна народност, Ваша самопромоција због веза са српским епископатом и свештенством које сте створили још за вријеме Вашег амбасадорства у корист Аустрије у однашњој СФРЈ и ондашњем Београду. Играли сте у колу, пјевали сте нам „Маријо славна“, пили сте наше вино и дуго остали са нама, али и тада су Ваш тешки германски нагласак са којим говорите српски језик, прегоњење у интимизацији и апсолутна усредсређеност на политичке интересе супротне српском народу говорили о томе да је све оно напријед наведено било обмана или, мислио сам, самообмана. Морам да признам да сам понекад жалио и Вас самог – некако налазећи у судбини аустријских Словенаца (али и Словенаца уопште) неку посебну трагичну ноту, људе који су вијековима живјели у стокхолмском синдрому љубави према окупатору и тлачитељу, али који су – Ви сте нам то покатали – и сами одвећ лако постајали равни својим германским господарима. Тужна је то судбина, а за Ваш духовни профил и одлучујућа. Попут угарског племства које је кукало на Беч и служило Бечу, попут толико оданих Словенаца, Пољака, Чеха, Хрвата, Срба који су научили да владају за оне који их презиру, и Ви сте у исто вријеме тражили спону са нама и грубо пљували по сваком гостопримству које Вам је указано.
