СХИ-ИГУМАН САВА ВАЗНЕСЕЊСКИ

Ко хоће да приступи Причешћу ван ова четири уобичајена поста, да пости седам дана пре тога, пребивајући у црквеној и домаћој молитви, и да се припреме за подробно исповедање грехова својих. Који су у браку, да се у те дане свакако уздржавају од супружанских веза.

Пред осми дан, да пред свештеником исповеде све своје грехе, и од вечери ништа да не окушају: ко не може због детињег доба, болести или престарелости, нека поједе нешто мало, и од поноћи сви да се уздрже, пребивајући у молитвама, метанијама и духовним размишљањима, по својој моћи се припремајући.

Свети су људи одредили колико мора да се пости за причест. Нико не сме да брља; нико не сме да прекраћује то. Јер кад прекратиш данас, ти ћеш и сутра, и прекосутра.

Зато је метар; зато је сат; зато је сунце; у исто време излази и залази. Права мера, право време. Тако су и Свети Оци одредили за причест потпун пост, без зејтина. Некад људи нису јели семенке од дулека; неко је чепутао оно сунцокретово семе, ал` кад је хтео да се причести, нико није чепутао сунцокретово семе, а камоли орас… И ти слушаш и мислиш како је то баш тако? И слушаш како те неко разрешио да не постиш и суботу и недељу кад хоћеш да се причестиш. Побогу и забога! Како може да се сједињење са Богом поравња са суботом и недељом? Ти хоћеш да се сјединиш са Богом кроз причест: „Ко једе Тело Моје…“ То је Тело Божије и Крв; ти имаш да се спремаш без обзира да ли је субота или недеља, јер је то захватила и субота и недеља. Ако се субота и недеља не пости у обично време, данима преко године, али кад хоћеш да се причестиш, онда је то за тебе посно, и субота и недеља. Ако се субота и недеља не пости у обично време, данима преко године, али кад хоћеш да се причестиш, онда је то за тебе посно, и субота и недеља…Тако се пости и Божић и Васкрс ако човек хоће да се причести, а камоли недеља.

Опширније...

Поштовани читаоци, усну у Господу још један велики светилник наше свете Цркве и нашег православног србског рода. Отац Јоил, велики молитвеник који много година проведе покрај ћивота великог Острошког и Тврдошког светитеља, светог Василија слава му и милост, оставио је иза себе мноштво духовних чеда. Они не очајавају, јер знају да овакви светилници одлазе на боље место које им је Спаситељ приготовио. Као земни опроштај од оца Јоила, публикујемо један кратак исечак из његове беседе. Да знамо за ким треба а за ким не треба да идемо као народ. Вјечнаја памјат оцу Јоилу!

†       †       †

Да смо били ограђени, да смо сачували оно Немањићко, ми бисмо били најсретнији народ на свијету. Никад Срби нијесу Бога псовали док се нијесу помијешали са Европом. А када су Срби писали златним словима, тада су по лондонским шумама завијали гладни вукови. Они не хтједоше да поштеде наше грађевине и светиње, него пустише онима који имају дивљу памет, а ћуд отровану, да сруше светиње по најсрпскијем крају Косову. А ко убија и малтретира православне, он себи копа јаму и себе у пакао баца. Тако да тај народ не зна шта чини и сад хоће да нас убиједе да смо ми криви, и убиједили су многе несретнике. Зато, Срби, да узмемо сви молитву и пост, да се исповиједимо, да не чинимо гријехе, и Господ ће непријатеље наше окренути једне против других и истријебити их. Једини начин да се одбранимо од свих који хоће да нас униште да водимо богоугодан живот.