Реч пастира
Преподобни Јустин Ћелијски
На европском Западу, Хришћанство је почело постепено да се трансформише у хуманизам. Дуго времена и са напором, Богочовек је умањиван, и био промењен, сужен и коначно сведен на човека: на непогрешивог човека у Риму и једнако „непогрешивог“ човека у Лондону и Берлину. Тако је папизам дошао у једнакост, узимајући све од Христа, заједно са протестантизмом, који тражи мало од Христа, а често и ништа.
И у папизму и у протестантизму, човек је постављен на место Богочовека, и као највиша вредност и као највиши критеријум. Болно и тужно исптрављање Богочовековог дела и учења је постигнуто.
Чврсто и тврдоглаво, папизам је покушао да замени Богочовека човеком, док догмом о непогрешивости папе – човека, Богочовек није једном и за свагда замењен пролазним, „непогрешивим“ човеком; јер са овом догмом, папа се јасно и одлучно објавио као нешто више, не само од човека, већ и од Светих Апостола, Светих Отаца, Светих Васељенских Сабора.
Са овом врстом одласка од Богочовека, од Васељенске Цркве као Богочовечанског Организма, папизам је превазишао Лутера, оснивача протестантизма. Тако, први радикални протест у име хуманизма против Богочовека Христа и Његовог Богочовечанског Организма – Цркве – треба да се тражи у папизму, а не у лутеранизму.
МИТРОПОЛИТ ПЕТРОГРАДСКИ ЈОВАН (СНИЧЕВ)
Ово је запис предавања митрополита Петроградског и Ладожског Јована (Сничева), које је он одржао у сали Петроградске духовне академије и богословије током свог последњег сусрета са епархијским свештенством, студентима и предавачима Петроградских духовних школа, 6/19. октобра 1995.године т.ј. тринаест дана пре своје блажене кончине. Зато се ово предавање може са правом сматрати духовним завештањем митрополита Јована...
У свом предавању, он је иступио са разобличавањем екуменистичког покрета, разобличио је пет видова лажи екуменизма и доказао лаж јеретичког учења екуменизма са богословске тачке гледишта, као и неприхватљивост екуменизма за Православну цркву.
Предавање је такође објављено у књизи: Митрополит Јован Сничев „Руска симфонија. Нацрти руске историософије“, издавач „Царско дело“, Санкт Петербург 2015. год, стр. 503-512, овде се навод се по издању из 2010. године.
Ово је запис предавања митрополита Петроградског и Ладожског Јована (Сничева), које је он одржао у сали Петроградске духовне академије и богословије током свог последњег сусрета са епархијским свештенством, студентима и предавачима Петроградских духовних школа, 6/19. октобра 1995.године т.ј. тринаест дана пре своје блажене кончине. Зато се ово предавање може са правом сматрати духовним завештањем митрополита Јована...
У свом предавању, он је иступио са разобличавањем екуменистичког покрета, разобличио је пет видова лажи екуменизма и доказао лаж јеретичког учења екуменизма са богословске тачке гледишта, као и неприхватљивост екуменизма за Православну цркву.
Предавање је такође објављено у књизи: Митрополит Јован Сничев „Руска симфонија. Нацрти руске историософије“, издавач „Царско дело“, Санкт Петербург 2015. год, стр. 503-512, овде се навод се по издању из 2010. године.
Рафаел Карелин
Празник Ваведедења Пресвете Богородице нас по структури подсећа на скицу палате са много спратова. Историјска основа празника је посвећење Дјеве Марије Богу по завету њених родитеља Јоакима и Ане. Символички и духовни смисао празника су мистика храма, значај храма за хришћанина, посвећивање човекове душе Богу и циљ и смисао православног монаштва.
Кад је Дјева Марија напунила три године, родитељи су се с њом, у пратњи многобројне родбине, пешке упутили из Назарета у Јерусалим. Светом Граду су се приближили у освит трећег дана. Пред њима је била чудесна слика – Храм на врху горе Морија личио је на лађу која је стајала у пристаништу са разапетим снежнобелим једрима. Чинило се да је спреман да се подигне увис и заплови по азурном небеском океану. Зраци излазећег сунца, који су се одбијали о златне иглице на крову Храма и снажно блистали, обавијали су Храм прозрачним облаком светлости који се преливао и сијао као нимбус. Иначе, кров Храма је био прекривен оштрим златним иглама да не би птице слетале на њега (Јосиф Флавије, „Јудејска историја“).
