Света преподобна Меланија Римљанка
Рођена у Риму од родитеља благочестивих и врло богатих. Присиљена од родитеља ступила у брак с неким знаменитим младићем Апинијаном. Родивши друго дете она се тешко разболи, и рече мужу своме, да ће оздравити само тако, ако се он закуне пред Богом, да ће убудуће с њом живети као брат са сестром. Муж се закле, и Меланија од духовне радости и телесно оздрави. Пошто би Богу угодно, да им узме обоје деце, то се они реше, да распродаду сва своја имања и расточе на убоге, на цркве и манастире. Путовали су по многим земљама и градовима свуда чинећи добра дела од свог богатства. Посетили су знамените духовнике у горњем и доњем Мисиру, и од њих се много научили и надахнули.
За све то време Меланија се подвизавала у строгом посту, срдачној молитви и читању Светог Писма. Имала је обичај, да сваке године три пут прочита цело Свето Писмо, Стари и Нови Завет. Са својим мужем живела је као са својим братом и саподвижником. Дошавши у Александрију, приме благослов од светог Кирила патријарха. Потом оду у Јерусалим, и настане се на Гори Јелеонској. Ту се Меланија затвори и сва предаде богомислију, посту и молитви. И проживе тако четрнаест година. Потом изађе да послужи другима ка спасењу. Основа мушки и женски манастир. На позив свога рођака, сенатора Волусијана, незнабошца, оде у Цариград, и обрати овога у веру Христову (што не могаше учинити ни сам блажени Августин). Потом се опет врати на Гору Јелеонску, где се и представи Богу 439. године у педесет седмој години свога живота.
Свети преподобномученик Зотик Сиропитатељ (хранитељ убогих)
Знаменит по роду и по чину. Преселио се у Цариград, одбацио све светско од себе, и примио свештени чин. Основао дом за убоге, и у њему смештао кужне и служио им. Лични познаник цара Константина Великог. За узето злато од цара и утрошено на кужне узе га Констанције, син Константинов, веза га за дивљу мазгу, која би гоњена дотле докле свети Зотик од рана не издахну. Пострада у IV веку.
Свети блажени Теофилакт, архиепископ охридски
БЛАЖЕНИ Теофилакт је рођен на острву Еврипу, а васпитан у Цариграду код најзнаменитијих учитеља тога времена. Као клирик Велике Цркве изабран за епископа и послат, мимо своје воље, у Охрид, где је провео око 25 година (отприлике од 1082-1108). Хоматијан Охридски назива га "најмудријим архиепископом". Човек огромне учености, светске и богословске, утанчаног византијског укуса, меланхоличан и осетљив, Теофилакт се осећао међу Словенима у Охриду као изгнаник међу варварима. Написао тумачења сва четири Еванђеља и других књига Новога Завета. То је најбоље дело те врсте после светог Златоуста, које се и дан данас чита са великом коришћу. Од осталих његових дела позната су још: Писма, и Живот светог Климента Охридског. У старости свети Теофилакт се повукао из Охрида у Солун, где је, како се мисли, и скончао свој земаљски живот и преселио се у блажену вечност небеску.
Свети преподобни Геласије
ПОДВИЗАВАО се као пустињак у околини Никопоља. Ревностан поборник Православља; учествовао на Четвртом Васељенском Сабору. Одликовао се дубоким смирењем и кротошћу. Светим подвизима постигао бестрашће; Црква га назива "незаборавним царем над страстима".
Свете мученице десет девојака никомидијских
ОЧИ им ископане и груди одсечене, - тако за Христа пострадале и венце небеске добиле.
Света мученица Олимпиодора
ПОСТРАДАЛА за Господа - огњем спаљена.
Света мученица Немија
ПОСТРАДАЛА за Господа - мачем посечена.
Свети мученик Вусирије
ПОСТРАДАО за Господа - вретенима испробадан.
Свети мученик Гаудиентије
У СТРАШНИМ мукама за Господа пострадао, и на небо ка Господу узишао и неувенљиве венце примио.
Свети преподобни Гај
ОВАЈ "мудри угодник Христов" богомудро се подвизавао, и у миру скончао.
Свети преподобни Георгије чудотворац
ПОЗНАТИ помесни светитељ Цркве Божије на Кипру. Познат под именом Махероменос. (Спомиње га Патмоски кодекс бр. 266, и Махерас у "Кипарској Хроници").
Свети исповедник Доситеј, митрополит Загребачки
Митрополит Доситеј рођен је у Београду 5. децембра 1878. године, где је учио гимназију и богословију, коју је завршио 1899. године. Као питомац Фонда митрополита Михаила упућен је 1900 г. у Русију гдје је ступио у кијевску Духовну академију коју завршава 1904.г. са степеном кандидата богословских наука. Из Русије је отишао у Немачку и ступио на универзитет у Берлину, где је изучивао протестанску богословску науку. Након двогодишњих студија у Берлину, прешао је у Лајпциг, где је изучавао философске науке код професора Вунта, Хајнца и Фолкелта.
