Реч пастира
Свети Николај Србски
Свим читаоцима Саборника од срца честитамо велики празник Сретења Господњег!
Овај велики црквени празник веома је значајан у србској историји, тога дана Вожд Карађорђе диже Србадију на устанак и тај дан се сматра почетком Првог србског устанка. Такозвани "Сретењски устав" донет је на данашњи дан 1835. године. Данас је Сретење Господње државни празник (од 2002. године) којим се обележава Дан државности, а од 2006. године то је и Дан Војске Србије. Више о црквеном празнику из "Пролога" светог србског златоустог владике...
♦ ♦ ♦
Из Охридског пролога
У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој…“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34).
Протојереј Александар Шаргунов
Напомена уредника: Поштовани читаоци, на сајту "Фонд стратешке културе", крајем 2017. године угашеном вољом моћника овог света, током деценијског бивствовања публиковано је мноштво бисерних текстова. Ваш покорни слуга је за десетак година рада тог руско-србског православно-патриотског ресурса превео много дивних текстова са руског језика. С времена на време, преносићемо део тог духовног блага који је ФСК нудио својим читаоцима. Један део контента ФСК, неколико последњих година рада, сада је доступан на сајту "Српски став". Данас Вашој пажњи препоручујемо душекористан текст протојереја Александра Шаргунова...
♦ ♦ ♦
Господ нам је дао таланте и подарио нам рад. Он не жели да нам буде досадно. Све што имамо, ми смо добили од Њега. Ми немамо ништа своје, што нама припада, осим греха.
У данашњем Јеванђељу је речено да Христос поступа као човек који је спремајући се у далеку земљу позвао своје слуге и предао им своје имање. Када се Христос вазнео на небо, Он је био сличан таквом човеку. Полазећи на пут, Он се побринуо да на време Своју Цркву снабде свим неопходним за време Свог одсуства. Христос јој је поверио све што има и једном је дао пет таланата, другом два, једноме један – свакоме према моћи његовој.
Свети Николај Србски
Горка смрт Христова жалац смрти ступи,
И одагна навек страх од смрти глупи.
Поврви за Христом јато мученика
У смрт — но без страха, и жалбе, и крика;
A многи c весељем у смрт полетеше,
Јер ангеле пред смрт и небо видеше.
Игњатије свети у Рим путоваше,
Живог Бога уз пут мољаше, мољаше —
Ко син што се моли своме родитељу,
Да га зверски зуби самељу, самељу!
Што Бога молио, Бог му даровао,
Ал самлевен светац, гле, жив је остао!
Жив и цео досад за трапезом неба
Хлеб умекшан муком рад Христовог — хлеба.
Игњатије свети Богоносац смели
Кроз векове храброст мученима дели.
Два мучења има, и два могу бити:
За правду, ил' грехе — то се не да скрити.
Мука је за грехе мука без надања,
A мука за правду — радост без јадања.
Ка' светлост кроз кишу што нашара дугу
Тако радост, кроз плач и кроз благу тугу,
По духовном небу Рај и Бога слика —
To и снажи душу светих мученика.
