Сл. 6. Звезда Ордена Светог Андреје ПрвозваногЉубазношћу господина Љубомира Стевовића, читаоцима нудимо његов интересантан рад о ордењима. У Србији је мало познато да је србски краљ Петар I Карађорђевић од стране Цара Николаја II одликован највећим орденом Руске Империје, Орденом Светог Андреја Првозваног с мачевима. Пре њега, тим орденом одликован је само Руски Цар Александар I после победе над Наполеоном...

 

I. Орден Светог апостола Андреје Првозваног

Свети Андреја, брат Светог Петра, био је први апостол кога је Јован Крститељ упознао са Исусом Христом1. Проповедао је хришћанство у околини Црног мора, Дњепра, у руској земљи и Кијеву.2 Распет је у Патри, близу Цариграда, између 60. и 70. године, на крст облика слова Х, који је по њему добио име светоандрејски крст (сл. 1).

Сл. 1. Свети апостол Андреја Првозвани

Сл. 1. Свети апостол Андреја Првозвани
Fig. 1. St. Andrew the Apostostle the First-Called

У спомен на првог словенског мисионара, Романови (династија, владали Русијом 1613–1917) су за заштитника Русије узели Светог Андреју Првозваног. И први руски орден добио је име по њему. Основао га је Петар Велики (цар Русије 1682–1725) 30. новембра 1698. после победе у династичкој борби за престо над кнегињом Софијом. Од оснивања па све до 1917. Орден Светог Андрејa био je први у рангу руских царских одликовања и имао само један степен.

На слици 2 приказан је Петар Велики са првом варијантом Ордена Светог Андреје Првозваног. Око врата носи „кирас”3 са великом руском царском круном изнад златног плаво емајлираног светоандрејског крста са распетим Светитељем. Преко десног рамена носи светлоплаву ленту Ордена Светог Андреје.

Сл. 2. Петар Велики са Орденом Светог Андреје

Сл. 2. Петар Велики са Орденом Светог Андреје Првозваног на кирасу Пол Деларош, 1838.
Fig. 2. Peter the Great with the Order of St. Andrew the First-Called on cuirass, Paul Delaroche, 1838

Крајем 18. века Орден Светог Андреје Првозвано добио је свој стандардну конфигурацију. Орденски комплет састојао се од четири елемента: ордена, ланца, звезде и ленте (сл. 3). Могао је да се носи на два начина: о ланцу или о светлоплавој ленти. Ако се носио о ланцу, звезда није била неопходна. У другој варијанти орден се са ланца премештао на ленту, која се преко десног рамена спуштала на леви бок, а звезда се носила на левој страни прсију.

Аверс ордена (сл. 4 А); црни царски двоглави орао повезан плаво емајлираним златним тракама са руском царском круном у надвишењу. На грудима орла златан, плаво емајлиран светоандрејски крст са распетим Светитељем. На крајевима греда слова „S. А. Р. R.” (Sanctus Andreas Patronus Russiae – Свети Андреја заштитник Русије.) Димензије 9,0–9,5×6,5–7,0 центиметара.

Реверс ордена (сл. 4 Б); црни царски двоглави орао повезан плавим тракама са руском царском круном у надвишењу. Око врата орла светлоплаво емајлиранаа трака са девизом ордена на руском: „ЗА ВЕРУ И ВЕРНОСТЬ”.

Лента од светлоплаве моариране свиле, ширине 110 милиметара.

Сл. 3. Орден Светог Андреје Првозваног

Сл. 3. Орден Светог Андреје Првозваног; ланац са орденом, звезда и лента
Fig. 3. The Order of St. Andrew the Apostle the FirstCalled, order with chain, the star and the ribbon

 

Сл. 4. Орден Светог Андреје Првозваног

Сл. 4. Орден Светог Андреје Првозваног
Fig. 4. The Order of St. Andrew the Apostle the First-Called

Ланац Ордена Светог Андреје Првозваног (сл. 5) састоји се од седамнаест сегмената који сачињавају: А. седам руских грбова; крунисани двоглави црни орао са скиптром и глобом у канџама, на грудима медаљон са Светим Ђорђем на коњу како убија аждају; Б. шест црвених медаљона са светоандрејским крстом и словима SAPR између кракова и В. четири крунисана плава медаљoна са монограмом Петра Великог, около ратни стегови и војна знамења.

Сл. 5. Медаљони са ланца Ордена

Сл. 5. Медаљони са ланца Ордена Светог Андреје Првозваног
Fig. 5. The Star of the Order of St. Andrew the Apostle the First-Called

 

Сл. 6. Звезда Ордена Светог Андреје Првозваног

Сл. 6. Звезда Ордена Светог Андреје Првозваног
Fig. 6. The Star of the Order of St. Andrew the Apostle the First-Called

Одликовани Орденом Светог Андреје Првозваног су уз њега добијали и све остале руске ордене првог степена.4 Краљ Александар Обреновић је 1891, приликом посете Русији, добио од цара Александра III (цар 1881–1894) Орден Светог Андреје Првозваног. На слици 7 приказан је Александар Обреновић за време посете Француској 1893. године. Око врата носи ланац највишег српског Ордена Светог кнеза Лазара; о врату крст руског Ордена Светога Александра Невског првог степена, са десне стране прсију звезду српског Ордена белога орла; испод звезду угарског Ордена Светог Стефана; са леве стране звезду Легије части; испод звезду Ордена Светог Андреје Првозваног и крст руског Ордена Светог Станислава првог степена. Преко левог рамена црвена лента Ордена Легије части.

Сл. 7

Сл. 7. Краљ Александар Обреновић, 1893.
Fig. 7. King Aleksandar Obrenović, 1893

 

II. Орден Светог апостола Андреје Првозваног с мачевима

 

Сл. 8. Цар Александар I

Сл. 8. Цар Александар I
Fig. 8. Tsar Alexander I

Први и до 1914. једини одликован Орденом Светог Андреје Првозваног с мачевима био је руски цар Александар I (цар 1801–1825) (сл. 8) за победу над Наполеоном 1812. у чувеној Бородинској бици.

Сл. 9. Орден Светог Андреје

Сл. 9. Орден Светог Андреје Првозваног с мачевима, копија
Fig. 9. The Order of St. Andrew the Apostle the First-Called with Swords, replica

За време писања овог чланка нисмо успели да дођемо до оригиналних фотографија Ордена Светог Андреје Првозваног с мачевима, који је носио цар Александар I, али смо на интернету пронашли савремене копије које могу да се купе преко руског сајта ordenov.net.5

Орден Светог Андреје Првозваног с мачевима (сл. 9). Облик и конфигурација као код Ордена Светог Андреје Првозваног без мачева са слике 4. Два златна укрштена мача уплетена у плавоемајиране златне траке које спајају двоглавог орла с круном. Димензије: орден 9,6×6,5 сантиметара, мачеви дужине 6 сантиметара.

Звезда Ордена Светог Андреје Првозваног с мачевима (сл. 10). Облик и димензије као код

звезде Ордена Светог Андреје Првозваног без мачева са слике 6. Једина разлика је што су између звезде и медаљона додата два укрштена мача, дужине кракова звезде, 11 сантиметара, под углом од 90 степени.

Сл. 10. Звезда Ордена Светог Андреје

Сл. 10. Звезда Ордена Светог Андреје Првозваног с мачевима, копија
Fig. 10. The Star of the Order of St. Andrew the Apostle the First-Called with Swords, replica

 

III. Цар Никола одликује краља Петра

Месец дана пред рат,6 краљ Петар је 24. јуна 1914. препустио власт свом млађем сину, престолонаследнику Александру. Тако је Александар постао регент своме оцу и врховни заповедник српске војске у Првом светском рату.

После великих победа Српске војске над аустроугарским агресором у Церској и Колубарској бици7, од 15. децембра 1914. на територији Србије више није било ниједног слободног непријатеља. Начелник штаба Врховне команде војвода Путник одликован је другим степеном Карађорђеве звезде с мачевима.8 Прва ратна година се завршила за Србију и савезнике са лепим изгледима.9

Иако је напустио вршење званичних дужности, краљ Петар је, као крунисана глава, обављао разне функције, најчешће симболичног карактера. Савезници су у њему видели симбол отпора, одлучне борбе и тријумфа Србије и почели да шаљу честитке и одликовања члановима краљевског дома, генералима, официрима и војницима.10

Сл. 11. Цар Никола II

Сл. 11. Цар Никола II
Fig. 11. Tsar Nikola II

Сл. 12. Краљ Петар I 

Сл. 12. Краљ Петар I
Fig. 12. King Petar I

Руски цар Никола II Романов (сл. 12) први је од савезника послао специјалну војну мисију, са генералом Татишчевим на челу, да свечано уручи краљу Петру (сл. 13) највиши руски императорски Орден Светог апостола Андреје Првозваног с мачевима.

Генерал Татишчев је допутовао у Ниш 28. децембра 1914, дан уочи свечане прославе ослобођења Ниша од Турака 29. децембра 1877. године. Дочек генерала је био свечан јер је Ниш већ био окићен заставама у част сутрашње прославе.

Царско-руски генерал-мајор у свити царевој и нарочити изасланик и повереник Његовог императорског величанства г. Татишчев, у пратњи капетана г. Михајла Оливе, стигао је у Ниш да преда Његовом величанству краљу Петру I највиши руски Орден великомученика Светог Андреје Првозваног с мачевима, Његовом височанству престолонаследнику Александру Орден Светог Ђорђа III и Његовом височанству краљевићу Ђорђу исти орден четвртог степена, којим их је благоволео одликовати Његово величанство цар Никола II (сл. 14).11

Осим наведених, генерал Татишчев је донео повећи број руских ордена да би их предао врховном команданту наше војске да их, према показаним заслугама у минулим борбама, подели официрима и војницима.12 Поред осталих ордена, ту су и четири стотине крстова Светог Ђорђа. По изричној жељи рускога цара половина тих ордена требало је да припадне редовима наше војске.13

Сл. 13. Орден Светог Ђорђа трећег и четвртог степена

Сл. 13. Орден Светог Ђорђа трећег и четвртог степена
Fig. 13. The Order of St. George, 3rd class and 4th class

 

Сл. 14. Двор краља Петра I се од 24. октобра 1914

Сл. 14. Двор краља Петра I се од 24. октобра 1914. до 20. октобра 1915. налазио у кући Јована Попића у Нишу
Fig. 14. From October 24, 1914 to October 20, 1915 the Court of King Petar I was situated in the house of Jovan Popić in Niš

Сутрадан увече, 29. децембра 1914, после свечане прославе Дана ослобођења Ниша, у царско-руском посланству била је приређена интимна вечера у част руског изасланства. Били су присутни: чланови изасланства, господин госпођа Пашић, господин Радивоје Бојовић, министар војни, господин Јован Јовановић, изванредни посланик и пуномоћни министар, господин пуковник Бошковић, господин Стеван К. Павловић, секретар Министарства иностраних дела, господин капетан Борисављевић и особље руског посланства.14

Његово величанство краљ Петар је 30. децембра у подне у своме двору примио изасланике Његовог величанства цара Николе у нарочитој аудијенцији, на којој је извршена свечана предаја ордена у кругу краљевске фамилије. Уручивању одликовања присуствовали су и царско-руски посланик кнез Трубецкој са особљем посланства, председник Министарског савета, министар иностраних дела, господин Никола Пашић, сва господа министри, изванредни посланик и пуномоћни министар господин Јован Јовановић и још неки државни и војни достојанственици који се налазе у Нишу.15

Цео догађај је врло детаљно изнесен у извештају Прес-бироа у службеним Српским новинама, па га због историјског значаја дајемо у целости:16

 

„Извештај Прес-бироа

Ниш, 31. децембра

Јучерашњи дан свечане предаје највиших руских ордена, којима је Њ. В. Цар Никола II благоволео одликовати Њ. В. Краља Петра I и Његова оба сина, као и наше храбре ратнике без обзира на њихов чин у војсци, који су се видно истакли у славном одбијању последње непријатељске навале, на нашу отаџбину, обележава нову сјајну епоху у историји нашег народа. Доносећи ниже говоре, који су држани приликом свечане предаје ордена и здравице које су измењане на гала ручку у двору тим поводом у част Цареве мисије, не можемо пропустити да и овом приликом не истакнемо одважност тог знаменитог догађаја, чији велики значај постаје још већи што пада у време кад се победоносна руска војска пробија преко Карпата. Те перспективе на коначну победу савезничког оружја, постају све јасније а ближе. Србија и српски народ остаће вечито благодарни Њ. В. Цару моћне словенске Русије, не само на овоме акту највишег признања наших успеха него и на благонаклоној потпори, која их је у многоме омогућила.

* * * * * * *

Ниш, 31. децембра Приликом предаје високих царских одликовања Цара руског Њ. В. Краљу и Њиховим Краљевским Височанствима Престолонаследнику Александру и Краљевићу Ђорђу, поздравио је царско руски посланик (кнез Трубецкој) Њ.В. Краља овом беседом:

’Сире, Њ. В. Цар, мој узвишени господар, удостојио ме је да предам у руке Вашег Величанства знаке, орден Св. Андреје са мачевима у знак признања Његовог високог и дубоког поштовања за личпо учешће Вашег Величанства у последњим борбама, које су крунисане тако сјајним успехом. Побуђен осећањем живог дивљења према српској јуначкој војсци, нашој савезници, и њеним храбрим старешинама, Његово Величанство је благоволело одликовати Његово Краљевско Величанство Престолонаследника, команданта војске, крстом ордена св. Ђорђа и Његовог Краљевско Височанство Краљевића официрским крстом истога ордена. У исто време мој узвишени господар моли Ваше Величанство да учини избор између генерала, официра и војника, који су се највише одликовали на бојном пољу. Њ. В. Цару је задовољство да подари одликовања тим јунацима који су достојни представници војске и народа, којима цар посвећује све своје симватије и шаље им свое најлепше жеље’.

Њ. В. Краљ благоволео је одговорити:

’Ђенерале, симпатична расположења која ми је Њ. В. Цар и овога пута посведочио, одликујући мене, моје синове и моје војнике, високим војним одликовањима, која сте ми изволели предати, веома су ми драгоцени и ја вас молим, да будете код вашег узвишеног суверена тумач моје најживље благодарности. У тој милостивој манифестацији, ја видим нов доказ пријатељства Његовог Величанства према моме народу и према српској војсци, пријатељства које у мом срцу налази дубоког одзива’.

* * * * * * *
Ниш, 31. децембра

На гала ручку, који је синоћ приређен у Двору у част мисије Њ. В. Цара Николе били су присутни: Њ. К. В. Престолонаследник Александар и Њ. К. В. Краљевић Ђорђе, господин царски изасланик ђенерал Татинчсв, члан царске мисије капетан Олива, царско руски посланик кнез Трубецкој са секретаром Штрандманом, војни аташе пуковник Артаманов, кнез Јусупов, ђенерал ађутант Њ. В. Цара руског, г.г. посланици белгијски, црногорски, француски и енглески, председ. мив. савета г. Н. Пашић, г.г. министри, изванредни посланик г. Ј. Јовановић, др. Славко Грујић, начелник мин. иностраних дела, др. Мил. Шајиновић шеф политичког одељења мин. иностраних дела и официри придоданина службу изванредној мисији Њ. В. Цара, г.г. пуковник Бошковић и капетан Борисављевић.

* * * * * * *

Њ. К. В. Престолонаследник Александар изговорио је о ручку ову здравицу:

’Ђенерале, висока царска војна одликовања, којима је Њ В. Цар свих Руса, одликовао српску војску баш у тренутку, када победоносна руска војска пробија кроз Карпате, када савезничке војске напредују на осталим фронтовима и када су наша срца испуњена надом у скору победу наших савезника, за мене, моју војску и мој народ су велика радост и истински понос. Србија, дубоко благодарна, на овоме новом доказу пријатељских осећања Њ. В. Цара, заштитника свих Словена, који се заједно са Енглескоми и Француском ставио у одбрану правде, слободе и права малих народа поздрављам из дубине своје словенске душе Цара и његов велики и племенити народ, чијом је братском помоћу успела да победи и изгони са свога огњишта, свога правог и неумољивог непријатеља. Драгоцена крв наших најбољих синова, заједнички проливена против општег непријатеља, учиниће, о томе сам уверен, да постану још тешње везе, које већ више од једног столећа и у срећи и несрећи сједињују Србију са великом словенском Русијом и биће најбоља залога за славну будућност словенства. У том уверењу, ја дижем чашу у здравље Њ. В. Цара свих Руса и Његовог узвишеног дома, за величину свете Русије, за напредак и срећу братског народа, и за славу и непобедност руске војске’.

Царски изасланик генерал Татишчев одговорио је:

’Господару, речи тако надахнуте љубављу према Њ. В Цару и светој Русији, које је Њ. К. Височанство сад изговорило, дирају ме до дна срца. Од како сам у Србији осећам ту струју братских осећања, која сједињују оба словенска народа, чије ће се везе, од увек тесне, још више учврстити у слави њихових непобедних војсака. Знаци срдачне добродошлице, који су указани изасланику Њ. В. Цара дубоко су ме узбудили и ја ћу понети неизгладиву успомену на топли дочек, који ми је припремљен. Још од почетка рата легендарна храброст српске узвишене Краљевске породице изазвала је дивљење целог света и неустрашивост српског војника под јуначним егедом Њ. Кр. Височанства, залога је, за нове сјајне успехе. Подижем своју чашу у драгоцено здравље Њ. В. Краља Петра, српског узвишеног краљевског дома као и за срећу храброг српског народа и бесмртну славу његових ратника’.

* * * * * * *

Њ. В. Краљ благоволео је одликовати првога члана мисије Њ. В. Цара Николе, Г. генерала Татишчева орденом Белог Орла првог степена, а другог члана Г. капетана Михаила Оливу, орденом Св. Саве другог степена.”

Последње јавно спомињање Ордена Светог апостола Андреје Првозваног с мачевима у савременој штампи објављено је у Правди на Бадње вече, 6. јануара 1915. године:17

„Њ. В. Краљ упутио је Њ. В. Цару поводом пријема високог одличија телеграм ове садржине:

’Примио сам из руку генерала Татишчева знаке ордена Св. Андреје с мачевима, којим ме је Ваше Величанство изволело одликовати. Ја сам дубоко ганут тим новим доказом симпатије В. Величанства и Ја Вас молим Сире, да примите моју најтоплију захвалност. Мени је много стало до тога да уверим Ваше Величанство, да ће ту сјајну манифестацију наклоности Вашег Величанства према Србији, њеној династији и њеној војсци поздравити са највећом радошћу србски народ у коме је оданост према Русији ухватила веома дубоког корена.

Петар’”

Додељивањем Ордена Светог апостола Андреје Првозваног с мачевима краљу Петру, руски цар Никола II је учинио највећу могућу почаст Србији, српској војсци и српском народу. Тиме су изједначене Бородинска, Церска и Колубарска битка. У тренутку доделе, Орден Светог Андреје с мачевима био је највиши орден на свету.

Како се на српске ратне успехе 1914. гледало у Русији, најбоље сведочи дописник Правде из Петрограда:

„И српска војска оправдала је наде Русије. Срби су херојски и историјски нечувено потукли Аустријанце. То је припомогло руским операцијама.

И зато што Руси схватају, да је ова последња српска победа учинила савезничком успеху огромне, можда и решавајуће услуге, Русија је хтела да то своје признање и манифестује.

Како је стари краљ био узео и личнога учешћа у последњем српском успеху, Њ. И. В. руски цар одликујући њега одликовао је српски народ и српску државу.

Овакво схватање може служити на част Србији. Српски народ је заузео највидније место у стварању нове европске карте.

У Петрограду се сматра, да је Србија образложила своје националне претензије. И доиста реално схваћена ствар Србија је савезник са свима правима. И без обзира на наше најбоље расположење, без обзира на наше добро словенско осећање, Србија има већег права него други, који очекују заштиту или поклон. Србија је творац своје среће; она је сама себи отворила пут и нико јој тај пут ничим не може закрчити.

Србија је учинила своје и сад је на Русији остала и дужност и обавеза, да свој план што пре оствари, како би Србији најбржим путем омогућила остварење својих нацаоналних и државних тежњи”.18

* * * * * * *

У архивима нисмо успели да нађемо ниједну слику краља Петра с Орденом Светог Андреје с мачевима. Једини прецизнији опис дат је у Правди: „Руски цар је одликовао Њ. В. Краља Петра орденом Великомученика Св. Андреје са мачевима и звездом”.19 То би могло да значи да је краљ Петар добио само орден на ленти и звезду с мачевима. Ако је тако, може се претпоставити да је цар Никола ланац Ордена Светог апостола Андреје Првозваног с мачевима сачувао за себе, да га понесе после победе у Великом рату, која је 1914. била у изгледу.

 

BIBLIOGRAFIJA/BIBLIOGRAPHY

Дневна штампа

Правда бр. 316, уторак 30. децембар 1914.

Правда бр. 3, субота 3. јануар 1915.

Правда бр. 7, среда 7. јануар 1915.

Српскеновинебр.303,уторак,16.децембар1914.

Српске новине бр. 316, уторак 30. децембар 1914.

Српске новине бр. 1, четвртак 1. јануара 1915.

Литература

Драшкић, М. П. 1990. Моји мемоари. Београд.

Живојиновић,Д.1994. КраљПетарIКарађорђевић. Београд.

Јованово Еванђеље.

Поповић, Сп. Ј. 1977. Житија Светих, за новембар. Београд

Рајић, С. 2011. Александар Обреновић, владар на прелазу векова, сукобљени светови. Београд.

http://ordenov.net/shop/ordena_rossijskoj_

imperii/orden_andreja_pervozvannogo/

 

SUMMARY

KING PETER I KARAGEORGEVIĆ’S RUSSIAN ORDRE
OF ST. ANDREW THE APOSTOSTLE THE FIRST-CALLED WITH SWORDS

Ljubomir Stevović

A month before the begining of Great War (july 28th, 1914) king Peter I Karageorgević transfered ruling rights to his younger son Alexander, and he became Regent and Suprime commander of Serbian Army.

After great Serbian victories over Austro/Hungarians in Cer and Kolubara battles from august 15. till 15. december 1914. Serbia was completely liberated.

Even out of regular king’s duties Peter was still crowned head and continued to perform symbolic

and courteous functions. For Allies he became symbol of resistance, decisive struggle and victory, and

they started to send him congreculations and decorations.

Russian Tsar Nikola II was first Allies’ ruler who decorated king Peter. He sent special mission leading by general Tatishev in Nish, Serbian war capital city, to award the Order of St. Andrew the Apostle

the First-Called with swords to king Peter. Awarding ceremony took place held on December 30, 1914.

in king Peter’s Court. Togather with king-father both sons were decorated with order of St. George; Regent Alexander got III class ang Prince George got IV class.

Ordre of St. Andrew the Apostle the First-Called was established in 1698. by Russian Tsar Peter The Great, in honour of Saint Andrew, the first apostle of Jesus and patron saint of Russia. It was bestowed in a single class, without swords, and was only awarded for the most outstanding civilian merits till 1917. Only Tsar Alexander I. was decorated with Ordre of St. Andrew the Apostle the First-Called with swords for great victory over Napoleon in Borodino battle 1812. Second carrier of this decoration was Serbian King Peter I Karageorgević. Giving him the Order of St. Andrew the Apostle the First-Called with swords, Tsar Nikola II. equlised glory and world importance of Borodino, Cer and Kolubara battles. In the delivery moment, Order of St. Andrew the Apostle the First-Called with swords was really highest ordre in the World.

Translated by Ljubomir Stevović
  1. Јованово Еванђеље, глава 1, 40–42.
  2. Поповић 1977, 825–837.
  3. Симболички рудимент средњовековних оклопа.
  4. Рајић 2011, 63.
  5. http://ordenov.net/shop/ordena_rossijskoj_imperii/orden_andreja_pervozvannogo/
  6. Аустроугарска је објавила рат Србији 28. јула 1914. године.
  7. Церска битка се водила 15–24. августа 1914. и Колубарска битка од 16. новембра до 15. децембра 1914. године.
  8. Српске новине 1914, бр. 303.
  9. Драшкић 1990, 106–107.
  10. Живојиновић 1994, 60–61.
  11. Српске новине 1914, бр. 316.
  12. Ibid. Према усменој породичној традицији министар војни Радивоје Бојовић је том приликом одликован Орденом Светог Станислава првог степена.
  13. Правда 1914, бр. 316.
  14. Српске новине 1914, бр. 316.
  15. Српске новине 1914, бр. 316.
  16. Српске новине 1915, бр. 1, 6.
  17. Правда 1915, бр. 7.
  18. Правда 1915, бр. 3.
  19.  Правда 1914, бр. 316.
Други чланци...

Породични сабор

baner nedelja porodice

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com